Проповед Владике Лонгина на Крстовдан 2015

Bishop LONGIN at the Parish of St. George in Monroe, Michigan

A special visit and a special weekend with His Grace Bishop LONGIN to the Parish of St. George in Monroe, Michigan

“The harvest is plentiful, but the workers are few. Ask the Lord of the harvest, therefore, to send out workers into his harvest field” Luke 10:2

On the recent weekend of August 8th and 9th, the parish of St. George in Monroe, celebrated a double blessing, that being the ordination by His Grace Bishop LONGIN of two new deacons to the Holy Orthodox Church.

Making this event even more special is the fact that both candidates to the deaconate are converts to the Orthodox Faith. On Saturday August 8th Joseph Appling of Farmington Hills, a former Roman Catholic, was ordained followed by the ordination on the 9th of Herman Webb a former Baptist, of Monroe.

Before their elevation to the deaconate these men were very beneficial in the rapid growth of our parish. Being that St. George is the only Orthodox Church in the southeastern corner of Michigan we have been recently to grow our community by opening our doors and “casting net into the deep waters.”

His Grace on Sunday also blessed a further signpost of our outreach into the local community, that being our new sign which was donated by longtime parishioners Milenko and Mica Radojevich.

The parishioners hosted a picnic on Saturday and a luncheon Sunday for the many who were in attendance during this weekend.

Truly we see that the Lord has blessed us with a great harvest and has provided us with additional workers to realize our mission. Serving along with His Grace that weekend were Fr. Miosav Ghinghilovic, retired parish priest of St. George, Fr. Zivko Kajevic from Sveta Petka in Troy, Fr. Radomir Obsenica, the parish priest, Protodeacon Milovan Gogic, and Deacon Zachary Martinchek.

Church School Retreat attracts 107 participants in Michigan

Ravanica Children Explore  Forgiveness and Repentance in their Lives


Nestled in the woods in upper Michigan,  a 1000 acre camp grounds became the setting of a March 27-29, 2015 weekend retreat for children of St. Lazarus – Ravanica Church School of  Detroit, along with a few from St. Stevan Dechanski Church of Warren.  they ranged in age from 5 to 14.  The figures say it all – 61 children registered along with 43 parents, and 3 priests – V. Rev. Stavrophor Zivan Urosev of Ravanica, Rev. Dragan Micanovic of Warren, and Diocesan Education Director,  V. Rev. Arch. Thomas Kazich, and 2 seminarians, Miroslav Miljevic and Nebojsa Varagic from the School of Theology.  Coordinator was Dr. Ruza Batanjski.
Retreating from the world may seem a difficult task today for some parents.  All sorts of excuses from money to time to over scheduled lives are given.  But Ravanica decided to break that mold.  Picking up on the theme of Lent, organizers planned this retreat from a busy world and lives in order to reconnect with God.  A large group of parents embraced it and showed their support by making the 2 l/2 hour drive from Detroit.
Friday night was the first night and participants were in for another shock!  Once you came through the gates,  you entered a no electronic zone – no cellphones, no hand-held games, no ipads.  As one of the children said, “You  just get away from everything.”  And  one of the spellbound adults remarked, “You are kind of in a bubble, and that feeling of nature is great.”  The first evening went quickly –  with arrival, meals,  cabin assignments, games, prayer and lights out.  Yet cabins were filled even then with laughter and excitement of what was to come.
Saturday morning began early with morning prayer and breakfast and sport activities.  Before lunch, Fr. Tom arrived for the first class.  During Great Lent we hear the church telling us through the services that “the Light of Christ enlightens all.”  Fr. Tom explained the meaning of this light and how we use light in our church.  As a hands-on activity, children made candles in the old dip in wax method.  Lunch followed.
With the arrival of Fr. Zivan and Fr. Dragan, a second class was taught by Fr. Zivan on the topic of forgiveness – how God forgives us when we forgive others, which was  followed by Fr. Tom who described the sins we commit against God, others and ourselves. A variety of examples came up such as bullying, gossiping, internet/phone  abuse, respect.  Fr. Dragan during this time discussed with adults a similar theme.  More outside sports were enjoyed by the children along with just nature. walks.  Group pictures were taken.  One parent said, “This is beyond expectations,” as she walked with a group of children back to the dining hall.
One section of the Dining Hall was transformed into a chapel, where Vespers were served by Fr. Tom.    Children did the responses and readings themselves, and many were amazed how quickly they picked it all up.  With three priests, children were then split up for confessions.  Each and every child confessed something, which they felt sorry about.  Whatever it was and whatever they wanted to tell God, it was freely given and not coerced.  Many would be surprised how much children and teens want and need to do this. if given a chance.
Dinner  was next.  One word about the meals.  The non Orthodox staff prepared wonderful lenten meals  that were tasty too!  Children then ty-dyied shirts in beautiful colors with the quote “I can do all things through Christ who strengthens me.”  (Philippians 4:13) .  Afterwards children enjoyed inside sports in a well equipped gym, while Fr. Tom spoke to the parents about “Putting God first in our family life.”  He cautioned  parents not to rush children through life too quickly.  “You don’t want children to miss childhood, it’s there for a reason.”  He gave many examples how our society and culture invade and control the home in making decisions for our children’s nurturing.  Afterwards a spirited discussion took place.  One mother said “this is fine, but what do we do when on Facebook other parents speak in glowing terms about their children’s skills and intellect.  We need to prepare our children to compete in the future with these “geniuses” out there, in particular the Chinese and Asian children that are so smart.”
Fr. Dragan rightly added, “But you can’t believe everything you read and see on Facebook.  No parent is going to share the weaknesses of their children, only their successes.”  We need to give our children a well-rounded raising, that includes their faith, church, and character.  Another father later shared that he had an executive position in a company that employed both Chinese and Indian workers.  He said, “Yes, in my daily contact, I find many of them to be extremely smart but the one thing they lack are social skills.  They don’t know how to get long with others.  They don’t know how to lead.”
I guess, that’s where we can offer our children the opportunity not just to be intellectually “brilliant”, but also to be “good”,  of “sound character, “guileless”,  growing in wisdom and God’s grace.”  A recent tennis champion’s father said of his son, “He has a God-given gift to be able to play the game like that.  But we’re more proud of him for the kind of person he is – the way he handles himself and treats everybody.”  There is much to be said about all this, and parents were on the cutting edge of  it.
The evening was capped off by a dodge ball game with parents, children, and one priest.  One of the spectators noticed one father, “I’ve never seen him  play with his son.  And now look how he enjoys it!  Both of them!”
The next day, Sunday, everything came to a climax when Fr. Zivan and Fr. Dragan concelebrated the Divine Liturgy at which all the children responded with the seminarians and received Holy Communion.  A closing session was held followed by lunch and then sweet goodbyes to everyone.
When we look at this experience, what comes through?  The bonding and the impact these three intense days had on children and parents alike!  Children of course enjoyed all the organized classes and activities and soaked it up like sponges.  Parents were amazed what could be done.  Perhaps some of them didn’t spend as much time with spouses and family, and here they were experiencing time to come closer to their family,  to understand each other better.  Seminarians, who worked well with the children, said that seeing kids with their parents was the most important picture they carried away.
Appreciation is extended to all – clergy,  parents, and staff, for their efforts and contributions to a successful retreat.  Special gratitude goes to (Dr.) Ruza (Batanjski) who was the heroine of the whole project.  Not only did she put it together, but her enthusiasm was “contagious”.  To be  a mother and wife, hold down a medical practice, coordinate the Church School at Ravanica, and then take on this Retreat – it’s a great sacrifice but at the same time an act of faith.  How many more professionals are out there.  We need your help in our church school communities.
Everyone wanted to know when this would be done again.  Perhaps next year. inviting more churches to participate.  But Fr. Zivan related an incident that sheds light.  “Children were always coming up to me to talk about the retreat later.  Until finally, one little girl asked, “Fr. Zivan, why can’t we go back next weekend?”  It looks like it’s never too soon.
Fr. Tom Kazich


Славољуб Славко Пановић (1936 – 2015)

У петак 3. јула 2015. године у 80. години живота престало је да куца племенито срце Славољуба Славка Пановића, родом  из Ратине код Краљева у Србији, од оца Богдана и мајке Дивне Пановић.

Дугогодишњи председник Српске Народне Одбране у Америци, члан епархиског савета eпархије Новограчаничке и Средњeзападно Америчке, бивши председник и члан Српске Православне Цркве Св. Ђорђа у Источном Чикагу, члан Српске Православне Св. Симеона Мироточивог у Чикагу и бивши подпредседник Српске Православне Цркве Старог Васкрсења Христовог на Палмер Скверу у Чикагу.

Славко је пензионисан из Hektoen Institute at Cook County Hospital као микробиолог. Пре доласка у Америку радио је као контролор лета у Србији.

Родбина, пријатељи и поштоваоци опростиће се од покојнег Славка у среду 8. Јула 2015. године од три сата после подне до девет сати увече у Светој Гори, српском православном погребном заводу у Чикагу, 3517 Норт Пуласки Роуд.

Мали помен биће обављен у 7. сати увече у Светој Гори.

Родбина, пријатељи и поштоваоци опростиће се од покојнег Славка и у четвртак 9. Јула 2015. године од 10 сати пре подне до 11 сати пре подне у манастиру Нова Грачаница.

Опело ће бити обављено у четвртак 9. јула 2015. године у 11 сати  пре подне у манастиру Нова Грачаница.

После опела биће обављена сахрана на манастирском гробљу.

Извор: Света Гора…>>>



[све фотографије]

Педесетница у Сергијевом Посаду са Патријархом московским и све Русије


Ходошаће и поклоништво светињама, моштима и светим местима имају дугу историју и важан значај у нашем предању, као и стварању идентита верника и верног народа. Ходочасници немају за циљ, као туристи, да нађу нешто егзотично, оригинално и нетакнуто, или конзумацију неких псеудо-духовних места и догађаја, нити пак да нађу нешто изворније од верског и евхаристијског живота у својој локалној цркви. Циљ ходочашћа је да тражи Бога, да се одриче себе и замишљених ‘сигурности’ у животу, у присуству светиња и светих места. Зато је једна од главних врлина ходочасника смирење и промена (покајање) за разлику од туриста који космополитиским (непромењеним) погледом тражи ‘аутентична (непромењена)’ места ненарушена присуством других (другог) туриста.


У периоду од 25. маја до 4. јуна, ове године, Његово Преосвештенство, Епископ новограчаничко-средњезападноамерички Господин ЛОНГИН, у пратњи протојереја Дарка Спасојевића, старешине Саборног храма Светог Васкрсења Христовог у Чикагу, водио је повећу групу верника на поклоњење светињама Русије, и ходочашће које никог није оставило равнодушним.


Већина ходочасника су били из Чикага и ближе околине, а неколико њих из других крајева Америке, Канаде и Србије, да би се сви срели у Санкт Петербургу.


Први дубок утисак који Русија оставља на посетиоце јесу енормне површине и раздаљине, с обзиром да је Русија са 17,000,000 (седамнаест милиона) квадратних километара, површински највећа земља на свету, и да има једанаест временских зона. Исто се односи и на Руску православну цркву која у свом окриљу, у Русији и широм света, има 150,000,000 (стотину педесет милиона) верника. Ништа мање од поменутих бројака и енормних параметара није било руско гостопримство и љубав према српском народу. Пажња и љубав према нама, наглашена на сваком кораку и због посебног поштовања према према Епископу ЛОНГИНУ, који има дуге везе са руском црквом, од времена похађања ”Московске Духовне Академије” до пријема ордена Руске Православне Цркве који му је уручио Патријарх московски и све Русије, Господин КИРИЛ.


У Санкт Петербургу, или како га неки називају, ”северној Венецији”, руском прозору на запад, граду величанствене лепоте, који је је као музеј на отвореном, чији су становници поносни на аристократски дух града, провели смо три дана, и обишли многе светиње, ”Казанску саборну цркву”, ”Исакијев сабор”, ”Храм на крви”, ”Смоленскоје гробље,” као и музеј ”Армитраж”, и друге светиње и знаменитости.


Потом се група упутила у манастира Валаам (у области Карелија), који је испреплетан руском, шведском и финском историјом. Током дана, у пратњи једног монаха и локалног водича обишли смо више скитова, и током ручка и пријема посебно припремљеног у част Епископа ЛОНГИНА, у централном манастиру Светог Пребражења Христовог, чули надалеко познати валаамски мушки хор.


По повратку у Санкт Петербург обишли смо Царско село или Пушкин, градић кога тако  називају јер је у њему неко вријеме живио познати руски пјесник. Градић је настао на имању које је почетком 18. века дарова Петар Велики својој супрузи Катарини Првој, где је изграђена велелепна палата, некадашња резиденција руских царева, а данашњи музеј са предивним парковима.


Следећег јутра допутовали смо брзим возом у Москву, а потом у градић Сергијев Посад, који се налазе око седамдесетак километара североисточно од Москве, и Тројице-Сергијеву лавру, духовни центар Руске православне цркве, који је основао један од најслављенијих руских светаца, Свети Сергије Радоњешки, у четрнаестом веку. У послеподневним часовима ходочасници су обишли многобројне цркве у лаври, поклонили се моштима Светог Сергија, а потом присуствовали празничном бденију уочи празника Силаска Светог Духа на Апостоле – Тројице. Исто вече, Епископ Лонгин је у пратњи протојереја Дарка посетио своју alma mater ”Московску Духовну Академију” основану 1685. године у Москви, и премештену у Тројице-Сергијеву Лавру 1814. године, и имао пријем и вечеру са ректором Академије и председником Одбора за образовање Руске православне цркве, Архиепископом верејским, Господином ЈЕВГЕНИЈЕМ. Следећег дана, на празник Педесетнице, владика Лонгин је саслуживао на Светој Литургији са Патријархом московским и све Русије, Господином КИРИЛОМ; Архиепископом верејским, Господином ЈЕВГЕНИЈЕМ, и Архиепископом сергијево-тројицким, Господином ТЕОГНОСТОМ, и многобројним свештенством.


У наставку, обишли смо светиње у градовима Суздаљу и Владимиру, а потом се упутили у Москву, где смо провели остатак ходочашћа. Поред црква и знаменитости Кремља, обишли смо и манастир Покрова Пресвете Богородице и поклониле се моштима Свете блажене Матроне Московске, као и знамениту ”Третјаковску галерију,” са чувеном иконом Свете Тројице, Андреја Рубљова, као и ”Владимирском иконом Пресвете Богородице”, и тиме завршили поклоничко путовање. Владика ЛОНГИН, у пратњи протојереја Дарка, такође је посетио Његово Преосвештенство Епископа моравички г. Антонија, викара Патријаха српског и настојатеља Подворја Српске патријашије у Москви, где је примљен са великом љубављу и топлом добродошлицом. Овде помињемо само нека од места које смо имали прилике да видимо и посетимо. Занимљиво је поменути, да је у Москви, по тврдњи локалног водича, у совјетском периоду и све до 1985. године, било само тридесте пет активних храмова, а данас их има више од хиљаду, у току је (или се планира) изградња још двеста храмова. Само овим, као и многим другим природним и културним богатствима, Русија важи за једну од дестинацију у којој сваки пут кад одете можете видети нешто ново.


Историјски наративи и речи, често пута имају тенденцију да буду апстрактни, али доживљена искуства, физичко присуство и додир са светињама остављају дубок и дуготрајан утисак у нашем памћењу и срцу. Ово ходочашће је оставило дубок траг на све поклонике, који су се вратили кућама са великом духовном радошћу и новим искуством, које сада могу да поделе са својим породицама и пријатељима, и тиме додају ово путу мисионарску димензију и духовну добит.


Протојереј Дарко Спасојевић


[све фотографије]