Помен за жртве рата у Р.С. Крајини и Р. Српској

У недељу, првог августа 2010 г. у Манстиру Нова Грачаница је одслужен помен за пострадале у рату, то јест агресији, која се одвијала у августу 1995 године од Западне Славоније до Источне Славоније, преко целе Републике Српске Крајине а затим и Републике Српске. На Светој Литургији а затим и у помену смо се помолили за покој душа наше Православне браће и сестара који су се нашли на мети акција и планова неких чудних неправославних сила овог света. У сећању на њихову жртву поменули смо вековни мученички пут нашег народа, од Косовске жртве Цара Лазара и Срских Мученика са њим, преко турског ропства, устанака, Јасеновца па све до данашњег дана. Помоливши се за оне који су пре нас часно пострадали и напустили овај свет да би се населили у Небеску Србију, упутили смо нашем Творцу и Свемилостивом Богу исто толико усрдну молитву за очување себе самих у овоме времену и простору у коме смо се затекли. Рече Господ својим следбеницима, “Небо и земља ће проћи, али моја ријеч неће проћи”. Зато упућујемо молитву Господу да нас одржи у својој ријечи, да нас очува у Православној вери и на Светосавском путу.

Алекса Шантић-Ми судбу знамо:

Ми судбу знамо и све што нас чека,
но страх нам неће заледити груди!
Волови јарам трпе а не људи,
Бог је слободу дао за човека.

Снага је наша планинска река,
њу неће нигда уставити нико!
Народ је овај умрети свико
у својој смрти да нађе лека.

Ми свој пут знамо, пут Богочовека, Христа
и силни, као планинска река,
Сви ћемо проћи преко оштра кама!

Све тако даље, тамо до Голготе,
и кад нам мушке узмете животе,
гробови наши бориће се с вама!