Црквена Слава и Освећење Новог Објекта у Индијанополису

У навечерје 30. недеље по Духовима, Његово Преосвештенство Епископ Лонгин дошао је пред вечерњу службу у цркву Св. Николе у Индијанаполису. Након службе коју је предводио, владика је похвалио младе и талентоване жене и девојчице – појце и упутио се у парохијски дом, где га је, као и увек, веома срдачно дочекала породица свештеника Драгана Петровића.

Следећег јутра црква је била препуна народа жељног да види свога владику и да прослави своју црквену славу, а многи, као и сам владика, и своју породичну крсну славу. Управо зато је црква и посвећена великом мирликијском архијереју и чудотворцу – јер је њега прослављала већина Срба, придошлих овде из Призрена пре једног века, који су основали црквeну заједницу. Током веома свечане литургије, украшене надахњујућим појањем хора и увеличане гостовањем свештеника Захарије, владика Лонгин се обратио верном народу на српском, руском и енглеском језику, истакавши да се наша вера показује и доказује делима и животом и да Св. Никола треба да нам у томе свима буде узор.

После отпеваног славског тропара од хора малишана и благосиљања славског колача и кољива, уследила је празнична литија, током које је освећена нова, помоћна црквена просторија, која треба да служи као остава и за летња окупљања народа и која је посвећена Пресветој Мајци Божијој и украшена њеном дивном иконом. Након подељене нафоре, Преосвећени је уручио признања двојици посебно заслужних парохијана за изградњу овог објекта, Николи Бабићу, потпредседнику црквеног одбора и овогодишњем куму црквене славе са својом породицом, као и Станоју Цветковићу, који су заправо само оличења великог труда и љубави целе парохије и њене управе уложених у нову грађевину.

Празнично славље је настављено за ручком у црквеној сали, који је владику подсетио на далматинске дане његове службе, а припремило га је, поставило и послужило Коло сестара, понос и дика целе парохије. На крају, архијереј је још једном изразио радост што је могао заједно да прослави црквену славу са својим народом, заблагодарио му на топлом пријему, похвалио његово чување српског имена и обичаја, али и отвореност за све друге народе, који су значајно заступљени у овој парохији, и заједништво и братство у вери са њима. Благословивши све, најдражи гост и домаћин одмах се упутио назад у свој манастир код Чикага да дочека своје славске госте.

[nggallery id=20]