Посета Игумана хиландарског Индијанаполису

После скорашњих посета великог мисионара у Индонезији, архимандрита о. Данијела Бјантура, па владике Лонгина за црквену славу, црква Св. Николe у престоном граду Индијане удостојена је у понедељак, 27./14. децембра увече још једног великог благослова – посете делегације манастира Хиландара! Игумана хиландарског о. Методија, јерођакона Арсенија и директора ”Хиландарске задужбине” у Београду г. Миливоја Ранђића, у Индијанаполис је довео епархијски секретар о. Милорад Лончар. Високо цењене госте дочекао је радосни бруј звона,  погача са сољу и усхићена срца стотинак парохијана ове цркве, као и неколицинe из других православних цркава у граду и три монахиње из градског метоха Св. Ксеније Петровградске.

По облачењу свештених одежди, најпре је читан Акатист икони Пресвете Богородице Тројеручици на српском, црквено-словенском и енглеском језику, уз саслужење и свештеника и ђакона, рођених Американаца, из цркве која припада Бугарској патријаршији. Након Акатиста, домаћин, свештеник Драган Петровић, који је летос предводио групу парохијана у поклоничкој посети Хиландару, видно ганут и узбуђен, са страхопоштовањем је заблагодарио Хиландарцима на готово нестварној прилици да узврате гостопримством и на неисказивој части коју су својим доласком указали овој цркви, а у склопу прве, историјске посете једног хиландарског игумана америчком континенту. ”Са собом донели сте нам Хиландар, Свету Гору, Пресвету Мајку Божију и њенога Сина,” нагласио је о. Драган и поверио да ”никада Тројеручица, која краси нашу цркву, није сијала као што сија ове ноћи”. Реч је затим предао високопреподобном игуману, архимандриту о. Методију, који је заблагодарио на веома топлом пријему и изразио радост што је црквена заједница етнички шаролика, а јединствена у светој вери православној. У духу монашког смирења, рекао је и да њихова скромна делегација не може донети више од благослова њихових светих претходника у манастиру, aли и сведочанства да ништа што је могло да се чује те вечери у Акатисту о чудесима Пресвете Богомајке није ни нестварно ни измишљено ни увеличано, већ је свакодневна реалност Светогораца и Хиландараца. Истакао је велико поштовање које Хиландарци посебно указују Пречистој Дјеви као својој Игуманији, од које, уз велике поклоне које пред њеном Тројеруком иконом чине, ишту благослов пред свако монашко послушање. Затим је навео пример кроз врло интересантну причу о чудесном исцелењу једне непокретне Гркиње из Солуна након што јој се Мати Божија јавила у сну, у којем је поменула и манастир Хиландар и своју икону Тројеручице у њему. Игуман Методије је закључио да сва поменута чудеса имају за циљ да оснаже у нама православну веру, коју смо дужни да очувамо за будућа поколења у истој чистоти и лепоти у каквој смо је и примили од наших светих отаца и предака, што је у наше доба, можда, већи изазов него икада до сада. На крају обраћања, Игуман хиландарске обитељи је благосиљао све присутне и даривао им иконице, као и једну велику књигу о Хиландару на енглеском језику за црквену библиотеку. Сабрани народ је затим предао гостима значајан прилог, прикупљен на позив и молбу о. Драгана да, по угледу на свете краљеве и цареве српске који су изградили Хиландар буду царског и краљевског срца ”не би ли се Хиландар сада обновио и опет засијао пуним сјајем, а са њим и ми”.

Дружење је затим настављено у црквеној сали уз посну вечеру, коју су сестре црквеног Кола припремиле са много љубави и пажње, по старим српским, руским, румунским, еритрејским и иним рецептима из кухиња народа из којих потичу, а међу којима је на пример била и проја са купусом жене рођене у Америци, испечена по рецепту баке из Призрена. Иако су били већ позни вечерњи сати, иако је и госте чекао дуг пут до манастира Рођења Пресвете Богородице код Саут Бенда у Индијани и домаћине напоран радни дан, тешко је било и једнима и другима растати се и узајамну љубав и радост због величанственог и незаборавног сусрета на пречац склонити од очију и похранити их у срца и молитве.

[nggallery id=21]