Обраћање Његове Светости Патријарха Српског Г. Иринеја Србима Северне и Јужне Америке

Пoрука упућена преко Српског Радија Чикаго 18. фебруара 2011.

Драга нам децо духовна,

Наш долазак у овај, по много чему српски град, у град у коме смо раније боравили више пута, ево поново нам даје могућност да се сретнемо са вама, нашом духовном децом и да поделимо радост заједничарења у Господу. Ми, нажалост, спречени обавезама у Цркви, нисмо били у могућности да дођемо и учествујемо у сахрани блажене успомене митрополита Христофора, па смо, ево одлучили, да дођемо поводом шестомесечног парастоса, а да у исто време одржимо важне састанке са архијерејима Српске Цркве на овим просторима као и са многим вернима, како бисмо у братском договору, и слушајући једни друге, нашли најбоље решење за даље успешно духовно живљење.

Сваки поновни сусрет нас, сједињених у Светој Чаши, у Православљу, у Српству и Светосављу, а самим тим и у Господу Исусу Христу, Спаситељу нашем, обогаћује нас изнова и постаје гаранција бољег, садржајнијег и успешнијег живљења. Духовни сусрети приближавају нас Небу, а то је и суштински циљ свих сусрета, сваког дружења и, уопште, нашега живота. „Вјеран је Бог који вас позва у заједницу Сина својега Исуса Христа, Господа нашега”, пише апостол Павле Коринћанима (Прва Кор. 1, 9). Том „вјерном Богу” и ми морамо бити верни и одани, а то се најбоље постиже кроз оданост нашој Светој Цркви, кроз светотајинско живљење и оданост једних према другима унутар Цркве.

Искрено смо се обрадовали величанственом дочеку који, нам је наша Српска црквена заједница града Чикага приредила, предвођена Његовим Преосвештенством г. Лонгином, епископом новограчаничко-средњезападноамеричким. Посебно су нас обрадовала наша дивна дечица из српске школе при катедралном храму Св. Васкрсења, која су своју добродошлицу изговорила својом невином дечијом срдачношћу.

Имајући у виду да нећемо бити у могућности да са свима непосредно разговарамо, користимо ову прилку да преко овог српског гласила, Српског Радиjа Чикаго, упутимо наш патријарашки благослов и поздрав свим Србима, и свим члановима наше Свете Цркве, широм Северне и Јужне Америке, стављајући свима на душу потребу да „сви једно будемо”. Присећамо се опет светог апостола Павла, који онако лепо говори Коринћанима: “Молим вас пак, браћо, именом Господа Исуса Христа да сви једно говорите, и да не буду међу вама раздори, него да будете утврђени у истом разуму и истој мисли”. Да, нема ништа лепше и благословеније од тога „кад сва браћа живе заједно”. На томе плану неопходно је да свако ради, да свако да свој допринос. После тужне и трагичне поделе, која је деценијама разарала Цркву нашу на овим просторима, истински је благослов поновно успостављање црквеног јединства. Познато нам је лично колико су љубави, бриге и напора уложили, блажене успомене Патријарх Павле и Митрополити Иринеј и Христофор, да би се ово заједништво остварило. Због тога, сматрамо то потребом, да у овом моменту обраћања члановима наше Свете Цркве на овим просторима, посебно истакнемо. И, да знате, само таква љубав, таква брига и такви напори могу то јединство Цркве сачувати. А то је наша света дужност.

Највећи поклон, који чланови Цркве са ових простора могу да дају Цркви у Отаџбини, јесте сложно живљење у једној Светосавској Цркви. Ако, пак, овако примерно будете живели и радили, ваше молитве и ваш лични пример јачаће и снажити и нас, који живимо на отаџбинском тлу.

Црква наша, побожни народе, јесте Српска православна, али је она у исто време и Васељенска. Ми смо благодарни Богу да смо рођени и крштени у Цркви, која је сачувала непромењено учење, која аутентично сведочи Господа Христа, и која призива све к спасењу. Није она, дакле, наша својина коју не нудимо другима. Она је Црква коју је основао Господ Исус Христос и за коју је рекао да јој „ни врата паклена неће одолети”. Стога, при служењу свете Литургије, сваки пут, подижући свете дарове, говоримо: „Твоје од твојих Теби приносећи од свега и за све”.

Дужност је наша да непрестано радимо на томе да се на ову „Господњу гозбу” управо и одазову сви. Због тог мисионарског аспекта наше Цркве, потребно је да будемо отворени и према неправославном свету, појединцима или групама не би ли и на тај начин приближили пуноћу Православља свима. Наша Света Црква учествује у дијалозима са другим хришћанским црквама, али то не значи да смо спремни на уступке, већ то чинимо из љубави према људима, који су наша браћа у Господу, Створитељу нашем, а у нади да ће и други увидети пуноћу благодати, садржаној у светотајинском животу Цркве Православне.

Знамо да многи нису разумели одлуку наше Цркве која се односи на бившег епископа Артемија. И нас све је растужио овај немили догађај, али вас молимо да разумете да Црква има своје прописе, по којима се управља, и нико не може да ради ван тих прописа. То и јесте разлог да се наша Света Црква одржала кроз многе бурне векове.

Наш народ у Отаџбини живи у условима тешке економске кризе, али и разних других проблема са којима се бори онако како му то могућности дозвољавају. Нема сумње да се разне одлуке данашње Државе, али и Цркве, могу критиковати, а тако је увек и бивало, али треба разумети да није лако носити тај народни и црквени терет у условима у којима се данас живи. Због тога би наша молба свима вама била да се више молите Богу за нас, јер је то много конструктивније и корисније од критике. Наш Бог је Бог наде и он је увек са нама. Кроз нашу богату и мученичку историју наш народ никада није губио наду у Божију помоћ. Зато је потребно да се сви молимо за све, а највише за Србе на Косову и Метохији, који живе у веома сложеним условима, покушавајући да опстану на просторима Отаца.
Ви сте, браћо наша, амбасадори наше Цркве и Државе на овим просторима. „По плодовима ћете их њиховим познати”, рекао је Господ. Ако свако од вас буде радио имајући у виду ову јеванђелску поруку и бринуо се о себи и о својој породици, онда ће и наша шира породица, наш Српски православни народ, јачати и духовно узрастати. Вама је дао Бог да живите у овој благословеној земљи у којој већина има пристојне материјалне услове за живот. Трудите се, дакле, да и на духовном плану богатите. Чините све да језик Српски сачувате, српску културу и традицију, али посебно и изнад свега нашу Свету православну веру, која свеобухватно брине о човеку.

У име наше Свете Цркве као и у наше лично име све вас: архијереје, свештество, монаштво и све синове и кћери свих наших епархија у Сверној и Јужној Америци, поздрављамо речима светог апостола Павла: „Благодат вам и мир од Бога Оца нашега Исуса Христа” (Прва Кор. 1, 3).