Молитва Светог Јефрема

аутор: О. Јуџин Роуз

После молитве Господње, молитва Св. Јефрема је једна од најсавршенијих и најлепших црквених молитава. Једноставним и разумљивим речима, молитва нас подсећа на то шта је неопходно за наш однос према Богу и нашим ближњима. Могло би се рећи да је та молитва “Добротољубље”*i у малом, која важи и за монахе и за верни народ, мушкарце и жене, старе и младе, за свакога и на сваком месту, баш као што је “Оче наш” универзална молитва.

Да узмемо у обзир ову велику молитву:

Господе и Владико живота мога!

Духа лености, унинија, властољубља и празнословља, не дај ми.

Дух целомудрености, смиреноумља, дуготрпљења и љубави, даруј ми, рабу Твоме.

Да, Господе, Царе, даруј ми да сагледам сагрешења своја и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове века. Амин.

Молимо се за помоћ да бисмо могли да се боримо против духа лености. Тај дух се бори против рада. Радом морамо да сакупимо храну за данашњи дан. Овај дух жели да нас одвоји од Бога, “који увек дела”. Такође је речено: Отац мој до сада дјела, и ја дјелам”; а св. Павле вели: “Ако неко неће да ради, нека и не једе” (2. Сол. 3, 10). Овај “дух” нас тера да се користимо радом других људи, а потом води у крађу и криминал.

Молимо се да се боримо против духа унинија (очајања), који покушава да отера и расеје нашу пажњу на неважне ствари, тиме занемарујући он што је “једино потребно” (Лк. 10, 41). Исус је то открио Марији у Лазаревом дому у Витанији. Овај “дух” расипа наш ум и срце, чинећи нас робом свакодневних брига.

Молимо се за помоћ да бисмо се борили против духа властољубља. Овај дух нас лишава смирења и обмањује да (по)верујемо да имамо право да управљамо другима. Тако, почињемо да хранимо своју саможивост, сујету и дволичност. Исус је рекао Јакову и Јовану, који су га замолили да владају са Њим у вечном царству: Не знате шта иштете(Мк. 10, 38). Они су помислили да говори о земаљском царству. “Који хоће да буде велики међу вама, нека вам буде служитељ. И који хоће међу вама да буде први, нека вам буде слуга” (Мт. 20, 26-27). Овај дух покушава да одвуче човека од заједнице са Богом и људима.

Тражимо да се боримо против духа празнословља. “Дакле, нека буде ријеч ваша: да, да; не, не; а што је више од тога од злога је.” (Мт. 5, 37). Св. Павле упозорава о овом духу, говорећи да сви који слушају и следе овај дух су “лажљивци, зли звјерови, прождрљивци лијени” (Тит. 1, 12) и “окрећу се бајкама” (2. Тим. 4, 4).

С друге стране, молимо се за духцеломудрености, смиреноумља, дуготрпљења и љубави. Под “духом” подразумевамо анђеле који имају силу да помогну нашем уму и осећањима, и да нам дају довољно снаге да се заштитимо од злих духова који нас нападају.

Дух целомудрености је чувар ума и тела од земаљских греха, оних који најпре настају у уму и прљају душу. Дух целомудрености је пут до исповести, очишћења душе и срца. Молимо се за дух целомудрености да бисмо очистили храм своје душе ради победе над духом нечистоте.

Молимо се за дух смиреноумља, за заштиту од сујете и дволичности. Смирена помисао је управо она која препознаје границу преко које се не може прећи. Смиреноумље дозвољава људима да буду отворени. Из самог смирења истиче чиста вода скромности. (Ко пребива) у смерној скромности, не може пасти.

Дух дуготрљења нас храбри у болести, када смо увређени и када нас други газе. Дуготрпљење је последње оружје и сила угњетених. То није знак кукавичлука нити очајања, већ знак мудрости. Дух дуготрпљења је добар брат духа мудрости.

Молимо се да стекнемо дух љубави. Љубав је божански део човека, примљен директно од Творца, јер “Бог је љубав” (1. Јн. 4, 8). Без љубави, наш живот нема смисла. Кроз љубав, људи постају јаки, узрастају заједно и помажу једни другима, као што каже Св. Павле у прелепој химни љубави (1. Кор. 13, 1-13).

Такође, молимо се да видимо своја сагрешења. Ова молба се односи на нашу спремност да исповедимо скривене грехе и да се исцелимо.

Молимо се да не осуђујемо брата свога. Тешко је, али понекад заборављамо. Најтеже је не упоређивати себе (са другима) “Боже, хвала ти што нисам као остали људи…” (Лк. 18, 11). Ко од нас може да побегне од упоређивања? Када учинимо нешто добро, сместа смо спремни да упоређујемо, чак и да одуђујемо некога ко не ради исто што и ми. Често, класификујемо себе као најбоље, а лествица врлина је сломљена нарочито када мислимо и верујемо да смо на врху.

У Св. Јефрему Сирину, препознајемо веома доброг “специјалисту” за људску душу, а његова молитва је истински психолошки приручник. Осећамо како молитва помаже; и, пружа нам прави пут за очишћење душе, учећи нас да испитамо себе преко најједноставнијих, али и најузвишенијих речи пуних благодати Духа Светог. Прозбе ове молитве су права врата ка покајању, обнови живота и уласку у Царство небеско.

*“Добротољубље” (“љубав према лепом, узвишеном, одличном, ономе што се подразумева под извором живота и откривењем Истине” – дефиниција из предговора превода са грчког изворника на енглески, Palmer, Sherrard, and Ware) – је зборник текстова духовних отаца Православне Цркве, списа из (периода од) четвртог до петнаестог века о дисциплини хришћанске молитве и живота посвећеног Богу.