Оптинска Пустиња Обнавља Русију

Манастир, који су прославили старци, ученици и духовна деца Св. Пајсија Величковског, зачетника старачевства у Русији, који је у 19. веку претстављао духовни стожер верујућих Руса, помагао је руској интелигенцији да, и поред утицаја француских револуционарних идеја и немачке философске мисли, уздигне православну мисао изнад свега овоземнога.

Знајући важност ове светиње Бољшевици су уништили Оптинску Пустињу и побили или протерали монахе. Од Манастира, који је био један од најзначајнијих извора духовности Руске православне цркве, ништа није остало, сем предања и оних, који су наставили да у прогонству одржавају кандило старачества и молитве.

Ка овој, у процесу обнављања, светињи, која се налази на око три стотине километара удаљена од Москве, упутила се наша поклоничка група. Током пута слушали смо од Игора, Руса који са поносом и дубоком вером прича о Манастиру, о разним појединостима из историје Манастира. Стигли смо и затекли, као што је то у руској манастирској пракси познато, више храмова са моштима најпознатијих оптинских стараца. Поклонили смо се и тројици новомученика оптинских, који су побијени 93. године од стране неког сатанисте у самом Манастиру.

Примио нас је игуман ове обитељи, високопреподобни архимандрит Венедикт са којим смо се задржали у разговору, а потом ручали. Отац Игуман је један старији монах, ведрога духа, пун оптимизма и стамен у вери. Он није престао да проповеда све време док смо се дружили са њим. После ручка он нас је повео да погледамо манастирску фарму, да обиђемо њихове краве и коње. То је једно од занимања ове обитељи, која броји 130 монаха и тридесет искушеника. Игуман је са пуно љубави „разговарао“ са овим племенитим животињама, док је приповедао Владици и нама о напорима манастирске обитељи да обнови Манастир и све доведе у поредак.

Интересантно је напоменути да се десило нешто неочекивано одмах по нашем сусрету са Игуманом. Пошто је он узео благослов од Владике, а када смо сели, приђе му један од монаха и нешто тихо саопшти. Игуман устане и каже да се у овом моменту представила у Господу Игуманија женског манастира у Шамордину, који се налази у близини Оптинске Пустиње. Пошто смо отпевали „Со свјатими у покој“, Игуман је прокоментарисао: „Игуманија је у Царству Небском“. Тиме беше завршена дискусија на ову тему. Ма колико то било истина, човек из света не може увек да у потпуности прихвати питање живота и смрти на тако једноставан начин.

Женски Манастир у Шамордину

После Оптинске Пустиње отишли смо у Шамордино, где смо примљни од једне од 150 монахиња, јер је Игуманија управо уснула у Господу. После разгледања прекрасног храма, једног од највећих храмова које смо видели, угошћени смо од наших домаћина, истински се радујући да је монаштво у овом делу, у Русији, у невероватном процвату.

Враћали смо се према Москви, разговарајући о снажним утисцима свега виђеног и доживљеног, и, наравно, није могло а да се не напомене да нам предстоји рано устајање следећег дана и одлазак савремним, брзим, возом за Петроград.