All posts by srb

Апел за помоћ поплављеним српским земљама

Епархија Новограчаничка – Средњезападно Америчка се придружује апелу за помоћ, упућеног од стране Патријарха Српског Иринеја, за подручја Србије и Републике Српске која тренутно страдају од незапамћених поплава. Отворити документа овде…>>>E.br. 0253-14

Апел Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве…>>>

Манастир и манастирска сала

МАНАСТИР НОВА ГРАЧАНИЦА

Манасир Нова Грачаница, као што је већини наших Срба познато, један је од највећих духовних центара Српске православне цркве у Северној и Јужној Америци. Манастир је и седиште Епископа новограчаничко-средњезападноамеричког и веома успешно врши своју мисију међу Србима, али и другим православним члановима наше Свете Цркве.

Редовна богослужења одржавају се сваког дана у 7:00 ујутру и у 5:00 после подне. Сваке суботе као и великих празника се служи Литургија у 9:00, а недељом у 10:00 часова. Недељом после Свете Литургије сви који желе остају на заједничком ручку. То је дивна прилика да се верни друже уз увек богато спремљен ручак са разним српским специјалитетима.

Поред недељних ручкова, манастирска кухиња нуди услуге за венчања, крштења, сахране и парастосе. Сав приход од кухиње иде манастиру и значајно помаже за одржавање ове наше светиње. Због тога и сви ви, који користите услуге нашег лепог манастира, чините значајну ствар у погледу издржавања истог. Због тога смо свима благодарни!

Братсво манастира Нова Грачаница

Велика свечаност у Кадахију, Висконсин

У суботу, 10. маја 2014. године, Светом архијерејском литургијом, коју је служио Преосвећени владика Лонгин са више свештеника, обележена је 50-годишњица Црквеношколске општине Св. Никола у Кадахију, држава Висконсин. У исто време прослављена је и 50-годишњица службовања у истој Парохији, протојереја-ставрофора Марка Тодоровића, Архијерејског заменика у Епархији новограчаничко-средњезападноамеричкој.
Ово беше јединствен јубилеј. Управни одбор Црквене општине, на челу са уваженим слављеником, протом Марком, изузетно је лепо организовао ову прославу. Све је било молитвено и достојанствено, онако како и доликује овако значјној годишњици.

cudahy50th

Васкршња посланица Патријарха Српског Иринеја

Српска Православна Црква
својој духовној деци о Васкрсу 2014. године
ИРИНЕЈ
по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве, свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосан васкршњи поздрав:

Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

Данас је пролеће душама нашим:
Христос из гроба као сунце засија,
Мрачну буру грехова наших одагна.
Њега песмом величајмо јер се прослави!
(Пасхална богослужбена песма)

Када после дуге и хладне зиме гране рано пролеће, целокупна природа и творевина Божја обрадује се сунцу, његовим топлим зрацима и његовој енергији која све и сва, без разлике, обасјава и греје. Тада све слави Господа, Даваоца сунца и пролећа. Тако и ми, браћо и сестре и драга децо духовна, после ледене и ужасне зиме греха – особито после убиства Богочовека Исуса Христа на Велики Петак на Голготи – видевши данас Христа Васкрслога, радосно кличемо и појемо: Данас је пролеће душама нашим! Христос – Сунце живота са Истока – из гроба васкрсе и засија! Мрачну буру грехова наших одагна! Њега песмом величајмо јер се прослави! Зато смо данас радосни, зато заједно са анђелима на небесима и са свим људима овога света ликујући певамо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт поразивши и онима у гробовима живот даровавши.
Међу многим именима којима црквени песници величају Христа Васкрслога запажамо и назив Пролеће. С правом Га тако називају јер Господ Исус Христос јесте Пролеће нашег новог живота. То није случајна песничка конструкција. Ту није реч о пролећу као годишњем добу већ је посреди дубоко поимање смисла и значења пролећа као почетка новог живота природе и свега у њој.
До Васкрсења Господа Исуса Христа, односно до Његовог претходног силаска у ад, били смо у оковима зиме греха и смрти у аду преисподњем. Смрт је господарила над нама. Сишавши у гроб, Он разруши ад, покида окове греха и смрти и ослободи нас. Објашњавајући богочовечанску тајну силаска Христа Спаситеља у гроб, Његовог боравка у њему и Његовог Васкрсења, свети апостол Павле ликујући пита: Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа? У тајни Васкрсења, односно у тајни Васкрслога Господа Христа, садржана је наша победа над грехом, смрћу и ђаволом. Зато је и било потребно да Христос постане Емануил (Бог са нама), тојест да узме на Себе сву нашу људску природу и да је нераздељиво и несливено сједини са божанском природом у једној и јединственој богочовечанској Личности Својој, па да као Богочовек победи адамовски грех непослушности Богу и Оцу и сатре последице првороднога греха. Богочовек Христос, а не само Бог или само Човек, победи сатану, грех и смрт! Ту тајну победе Господ је најавио и приликом кушања после Његовога крштења у реци Јордану рекавши: „Иди од мене, сатано, јер стоји написано: Господу Богу својему поклањај се и њему јединоме служи” (Мт. 4, 10)
Подсећајући вас на ове јеванђелске истине, позивамо вас да данас, на дан Васкрсења, будемо истински и суштински причасници новог и вечног Живота, новог и вечног Пролећа, Христа Господа. „Нека данас нико не плаче због греха и сагрешења, јер опроштај из гроба засија”, узвикује свети Јован Златоуст. Нека се више нико не боји смрти јер нас од ње ослободи Спаситељ Који крсном смрћу Својом угаси смрт и ослободи оне над којима је она владала. Ми данас славимо Христа Васкрслога. Славимо смрт смрти, славимо разрушење ада, славимо почетак новог живота, славимо Узрочника свега тога, Јединог Благословеног и Препрослављеног у векове векова.
На истини Васкрсења Христа Спаситеља, Који је Васкрсењем из мртвих Себе положио не само као крајеугаони камен Цркве Своје већ и вере свих нас који се крстисмо у име Оца и Сина и Светога Духа, утемељена је сва наша вера, и нада, и љубав. Ми верујемо и исповедамо Њега „Који је васкрсао у трећи дан, по Писму”. Без Васкрслога Христа Господа наша вера не би само била празна већ би се и распршила попут мехура од сапунице. Свети апостол Павле, који је на посебан начин искусио Истинитог и Васкрслог Господа Исуса Христа, закључује: „Ако Христос не васкрсе, узалуд је вера наша” (IKop. 15, 17). То је искуствена вера Апостола народâ и Цркве Христове. Нека би дао Бог да и ми, искусивши данас Христа Васкрслога, смело и без страха певамо: Христос васкрсе!
За разлику од апостола Павла, други свети апостоли, који су доживели страхоту Великог Петка, као и свете жене мироносице, на другачији начин су искусили Васкрсење Христово. На вест да је Христос васкрсао и да се јавио Кифи, тојест апостолу Петру, и „некима од жена”, обузе их страх и трепет, а неки посумњаше. Уместо радости и вере, њих обузе страх и сумња. У сумњи у вест да је Учитељ васкрсао најдаље је отишао свети апостол Тома који без много размишљања рече: „Док не видим ране од клинова и не метнем прст у ране од клинова, нећу веровати.” Ништа чудно и необично ако се има у виду кроз какве су духовне борбе и страдања прошли свети апостоли! Страшни суд Великог Петка, суд над Богочовеком Христом, оставио је још страшније последице на светим апостолима и онима који су ишли за Њим и који су се надали да ће их Он ослободити окова римског ропства. Њихова нада и њихова вера распршиле су се док су гледали страшно судилиште над Њим, док су гледали како немилосрдни и сурови човек суди и на крст разапиње Учитеља њиховог и Човекољубивог Спаситеља света. Страх изнутра и страх споља, страх од Синедриона, од Понтија Пилата, од Јудејâ, страх одасвуд! Страх је обузео ученике и апостоле и они се распршише на све стране као овце без пастира. Знајући добро њихова срца, њихове страхове и њихове помисли, Господ долази међу њих јављајући им да је васкрсао и поручује им: „Не бојте се, ја победих свет” (Јн. 16, 33), и: Не будите неверни него верни!
Данас Он долази и нама уплашенима и преплашенима, браћо и сестре, уплашенима од глобалног светског поретка и беспоретка, од великих и малих инквизитора, а и од нових Пилата, који поново суде и пресуђују истини и правди и поново прете Голготом наслеђу Божјем на земљи. И нама Он поручује данас: Не плашите се! Ја победих свет! Вером препознајући у Њему Победника свакога греха и сваке смрти и неправде, охрабримо се и не плашимо се оних који, не знајући шта чине, још питају: шта је Истина? Ми пак, искусивши Васкрслога Господа као Истину над истинама, данас, сабрани око Њега на духовном Сиону, славимо Га и величајмо јер Му дођоше „сва богопросвећена светила са Запада, од Севера и мора, и од Истока деца Његова, славећи Га кроз векове”. „Данас је дан Васкрсења, озаримо се торжеством!” кличе црквени песник и додаје: „Загрлимо једни друге, рецимо браћо и онима који нас мрзе и свима све опростимо Васкрсењем!” Нека из наших грла, а пре тога из наших срца, потече песма и слављење Христа који нас прослави. Свепобедним и сверадосним поздравом Христос васкрсе! још једанпут поздрављамо све вас, драга децо светосавска у отаџбини и у расејању широм света. Васкрс је празник свеправославног јединства и свехришћанског заједништва. У име Христа Васкрслога позивамо вас на јединство и слогу у Цркви Његовој. Ко није у јединству са Црквом коју Он стече крвљу Својом, није ни са Њим, Христом Господом. Без Христа нема Цркве, а ни Црква никада није без Христа. Зато ван Цркве нема спасења. Ван Цркве је усамљени, „аутономни”, бездомни човек са својом непослушношћу Богу и Цркви, са својим егоизмом и противљењем Духу Светоме, попут Адама изгнаног из раја. Такве људе Сâм Господ назива вратима пакла која неће надвладати Цркву Божју.
Посебно поздрављамо нашу страдалну браћу и сестре на Косову и Метохији који, иако у оковима неслободе, обесправљености и дискриминације, данас са нама славе победу Добра над злом, Живота над смрћу, Христа Васкрслога над демонским силама таме.
Са истом љубављу у Васкрслом Христу Господу и топлим молитвама данас поздрављамо и сву нашу браћу и сестре у Далмацији и Лици, на Кордуну, у Банији, Славонији и Барањи.
Са Христос васкрсе! поздрављамо такође сву нашу браћу и сестре у Републици Српској, Федерацији Босне и Хрцеговине, Црној Гори, Словенији и Бившој Југословенској Републици Македонији, нарочито ове последње који, на челу са својим неправедно утамниченим Архиепископом, страдају за јединство Цркве и за чистоту вере православне.
Посебно се данас молимо Победитељу греха, смрти и људске неправде за нашу у Христу Господу браћу и сестре на Блиском Истоку, Босни и Херцеговини и у Украјини, са жељом и молитвом да светлост Христова Васкрсења разагна таму греха која се надвила над Украјином и да просветли ум и душу сејачима мржње према светом Православљу и према руском православном народу.
Нека Васкрсли Христос Господ покида окове неправде, безакоња и лицемерства којима синови безакоња оковаше Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована кога преко нас поздравља читава православна васељена и читав правдољубиви свет.
Молећи се Васкрслом Христу Господу да вас љубав Божја увек и непрестано испуњава, још једанпут вас срдачно поздрављамо поздравом важнијим од сваког другог поздрава:

Христос васкрсе!

Дано у Патријаршији српској у Београду, о Васкрсу 2014. године.

Ваши молитвеници пред Васкрслим Христом:

Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и
Патријарх српски ИРИНЕЈ

Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит дабробосански НИКОЛАЈ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ источноамерички МИТРОФАН
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ зворничко-тузлански ХРИЗОСТОМ
Епископ осечко-пољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ тимочки ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ милешевски ФИЛАРЕТ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ бихаћко-петровачки АТАНАСИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
Епископ нишки ЈОВАН
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ аустралијско-новозеландски ИРИНЕЈ
Епископ крушевачки ДАВИД
Епископ умировљени зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ
Епископ умировљени средњоевропски КОНСТАНТИН
Епископ умировљени славонски САВА
Викарни епископ јегарски ПОРФИРИЈЕ
Викарни епископ моравички АНТОНИЈЕ
Викарни епископ липљански ЈОВАН
Викарни епископ ремезијански АНДРЕЈ

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:

Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички МАРКО
Викарни епископ стобијски ДАВИД

Завршено омладинско зимовање у Манастиру Нова Грачаница

УПОДОБИ СЕ ЛИКУ ХРИСТОВОМ“

Оделење за омладину Новограчаничко-средњезападноамеричке епархије организовало је трећи годишњи Зимски омладински ретрит у Манастиру Нова Грачаница, од 26. до 30. (13.-17.) децембра 2013. године, под називом: „Немој се пронаћи у било чему – уподоби се лику Христовом“. Број учесника ове године је удвостручен на 60. Његово Преосвештенство Владика Лонгин пожелео је омладинцима добродошлицу и имао веома леп и садржајан разговор са њима. Он је поделио са њима неке успомене из своје младости и, одговарајући на њихова питања на брилијантан начин, дотакао се најосетљивијих и најважнијих питања њиховог одрастања у овом времену и друштву.

Програм је био веома богат и динамичан, а опет омогућио је довољно времена и за размишљање, разговор, опуштање, песму и игру. Поред главне теме овогодишњег ретрита, одржана су предавања и на следеће теме: Зашто је дивно бити православни Србин?, 24 часа црквеног молитвеног круга, Да ли Бог заиста постоји и зашто би требало да имам однос са Њим?, Коло сестара у Цркви, Грех и света тајна исповести, Света литургија и света тајна Причести, Дружење и избор супружника, и Чувари Храма (тела). Предавачи су били свештеници Радован Јаковљевић и Никола Радованчевић, протиница Ана Крошњар, ђакон Николај Костур и госпођа Гордана Трбуховић. Ђаконица Биљана Бојовић је са омладинцима вежбала литургијску музику и традиционалне црквене и народне песме. У програму је била и пројекција два врло интересантна и надахњујућа кратка филма: Циркус звани Лептир (амерички) и Мост (чешки), као и панел дискусија о прва два филма из серијала Игре глади. Учесници Ретрита су такође имали и кратки курс самоодбране, који је почињао Исусовом молитвом, са, у свету чувеним, учитељем борилачких вештина и посвећеним православним Хришћанином, господином Томасом Фрејзером. Уживали су у санкању и многим зимским играма на манастирском имању, као и у здравој и укусној посној храни, коју су са мајчинском љубављу припремале тета Мира Анђелковић, председница Епархијског кола српских сестара и тета Љиљана. Тета Мира је такође припремила лепе пакетиће за омладинце у недељу после литургије, славећи Материце. За узврат, омладинци су након ручка припремили леп музички програм за њу и све остале мајке и сестре.

За све време Ретрита, са омладинцима су били, као прави очеви и пријатељи, омиљени свештеници Драган Петровић и монах Серафим (Балтић). Челници Оделења за омладину нису штедели себе, водећи безбројне разговоре са омладинцима на све могуће теме које могу бити од судбоносног значаја у њиховом узрасту. Свештеницима су помагали остали чланови Оделења, укључујући ђакона Марка Бојовића, Сандру Глишић, Катарину Иванчевић и Милицу Вуксановић, као и још неколицину студената који су пружили велику помоћ и били сјајни узори средњошколцима. Сви житељи Манастира, прота Милорад, архимандрит Тома, јеромонах Филотеј, ипођакон Павле и монах Симеон, такође су, сваки на свој начин, допринели радосној и молитвеној атмосфери Ретрита и волели присуство омладине, а и омладина је исто осећала према њима.

За ових пет дана, омладинци су имали прилику да искусе све службе из дневног богослужбеног круга Цркве, укључујући тзв. „Искуство Свете Горе“ у суботу, када су се пробудили у 4 часа ујутро и имали низ служби, у којима су сви до једног учествовали читањем и издржали до краја са задивљујућим ентузијазмом и монашком ревношћу. У суботу увече, имали су исповест током Бдења и замолили једни друге за опроштај, на начин на који то чинимо у Недељу праштања, пред почетак Часног, Ускршњег поста, а исто су поновили и на самом крају Ретрита.

Последњег дана Ретрита, омладинци су писали писма – себи, како виде себе сада и у будућности. Писма ће им бити послата за три године. Најдирљивији део Ретрита било је Вече комедије и поезије, које је открило заиста изузетне таленте којима је Бог обдарио нашу омладину. Круна целога Ретрита, као и претходне две године, била је света литургија са светим причешћем, када су се сви сјединили са Богом и једни са другима. Сузе свих који су провели ових неколико дана на Ретриту на његовом самом крају: омладинаца, помоћника, сестара из Кола и свештенства, најбољи су израз и сведочанство успешности Ретрита.

Оделење за омладину НГ-СЗА епархије

За више информација и фотографија, можете посетити фејсбук страницу Омладине Новограчаничко-средњезападноамеричке епархије (YouthoftheNewGracanicaMidwestDiocese).