Category Archives: Вести

Празник Рођења Светог Јована Претече у Новој Грачаници

У среду, 7ог јула 2010г., на празник рођења Светог Јована Претече и Крститеља Христова, одслужена је Света Литургија у Манастиру Нова Грачаница. Литургију је служио Владика Лонгин са неколико свештеника и ђакона. На Литургији су певала и одговарала деца из Кампа Грачаница који је ове године почео са радом 4ог јула. Деца су не само певала него се и причестила на Светој Литургији.

Спомен праведника слави се уз похвале,
а теби је довољно сведочанство Господње,
Претечо.
Јер, показао си се ваистину и од пророка часнијим
зато што си био удостојен и да у водама крстиш Онога о Којем си проповедао.
Стога, за истину пострадав радујући се,
благовестио си и онима у аду Бога Који се јавио у телу,
Који узима грехе света и дарује нам велику милост!
“.

Фестивал С.П.Х.А. (S.O.C.A.) и С.П.Д. (S.S.F)

Од 28. до 30. маја 2010. године, одржао се први заједнички фестивал С.П.Х.А. (S.O.C.A.) и С.П.Д. (S.S.F) у Чикагу после 47 година. Његово Преосвештенство Г. Лонгин је, заједно са Његовим Високопреосвештенством Митрополитом Либертивилско-чикашким Г. Христофором, присутствовао на свечаном отварању фестивала у Старој Цркви Христовог Васкрсења у Чикагу (Палмер Сквер). Следећег дана, у Парохијској сали Саборне Цркве Христовог Васкрсења у Чикагу, Епископ Лонгин је присутствовао на банкету и благословио многобројни народ. Овај догађај је заиста показао јединство оба друштва као и Либертивилско-чикашке митрополије и Новограчаничко-средњезападноамеричке епархије на народном нивоу.

Слава КСС "Константин и Јелена"

У недељу, 30. маја 2010. године, Његово Преосвештенство Г. Лонгин посетио је Цркву Св. Стефана Дечанског у Чикагу где је Коло српских сестара ,,Свети Цар Константин и Јелена” славило своју Крсну славу. Владика Лонгин је служио Свету архијерејску литургију уз саслуживање месног пароха протојереја Александра Ивановића, протојереја-ставрофора Влајка Грабежа из Ниша, ђакона Александра Петровића и Николаја Костура. У наставку Свете литургије, одржао се Парастос за све покојне чланице Кола српских сестара при Храму Св. Стафана Дечанског, а затим Славски банкет у Парохијској сали. На банкету су деца Парохијске недељне школе рецитовала песме на Српском језику и играла је фолклорна група при Храму Св. Стефана Дечанског.

Празник Духова

У недељу, 23. маја 2010. године, на празник Духова, Његово Преосвештенство Г. Лонгин је служио Свету архијерејску литургију у Цркви Св. Тројице у Сент Луису, Мизури, уз саслуживање месног пароха протојереја-ставрофора Радомира Чкаутовића и Епархијског ђакона Николаја Костура. На тај дан, ова Парохија је прославила своју Крсну славу. После Свете Литургије, Славски банкет се одржао у Парохијској сали на коме је био присутан велики број парохијана и гостију као и Архијерејски намесник за Сент-луишко намесништво, протојереј-ставрофор Петар Милошевић. После банкета, Владика Лонгин је разговарао са парохијанима а затим се вратио у чикашку околину да би служио други и трећи дан Духова у Манастиру Рођења Пресвете Богородице у Њу Карлајлу, Индиана.

Освећен нови храм Светог Николе у Брукфилду

Освећен нови храм Св. Николе у Брукфилду, Илиноис

Прота Миодраг Антић одликован напрсним крстом

Парохија Св. Николе, основана 1970 -тих година, до недавно налазила се у западном делу Чикага, северно од хајвеја 55 и 26-ој улици, односно на 2754 S. Central Park Avenue. С временом околина храма и црквених просторија, услед демографских промена постала је безбедносна, а уз то није било паркинга за кола; једва да се неколико аутомобила могло паркирати, јер су се црквене просторије и храм налазили у густом насељу. Већ неколико година парох прота Миодраг Антић и црквена управа, на челу са председником Мирољубом Милетићем и парохијани планирали су да нађу излаз из ове доста тешке ситуације. Није било могуће проширити простор око цркве, те су се одлучили да потраже прикладнију средину са више простора и осталим потребним црквеним просторијама укључујући и парохијски дом за свештеника. Били су одлучни и нису посуставали у потражњи препоручујући се разним локалним фирмама које се баве купопродајом. Њихов труд и чврста воља уродили су плодом када су нашли просторије бившег протестантског (Назарени) храма са црквеном двораном, учионицама и парохијском кућом, све у једном комплексу, у Брукфилду, на адреси: 4301 S. Prairie Avenue, Brookfiled, Illinois. Преко пута храма и црквених просторија је школа. Црква поседује паркинг за 50 аутомобила, а поред паркинга је и додатни простор од једног eкера, који се може користити за пикнике.

Са благословом епископа Лонгина озбиљно су приступили послу и почели да разговарају са странком која је била задужена за продају храма. Успели су да се договоре за цену, а онда је црквена управа предузела потребне мере да се добију све дозволе и отпочне са реновирањем нових просторија. У међувремену су успели да се нагоде са странком која је преузела њихов храм. Када су оспособили нови храм пренели су свети престо са моштима, иконостас и друге црквене утвари у нови храм. Морали су обуставити богослужење неколико недеља док су се сређивали, а свештеник је редовно долазио и упућивао парохијане да посећују околне српске храмове.

Треба одати признање протођакону Миловану Гогићу, који је заједно са месним свештеником протом Миодрагом Антићем настојао да све буде спремно, како то црквени закони и пракса захтевају.

Коначно, после малог свештеничког освећења прво богослужење је одржано на Велики Петак, да би се редовно наставило са богослужењима. Свештеник и црквена управа су се договорили са епископом Г. Лонгином за освећење и одредили да то буде на дан црквене славе, Пренос моштију Св. оца Николаја, 22. маја 2010. године.

Освећење храма и храмовска слава

Освануо је и 22. мај 2010. године, празник Преноса моштију Св. оца Николаја, дан ујутро магловит, али касније сунчан и топло пријатан. Месни парох прота Миодраг и председник црквене управе Мирољуб Милетић дочекивали су свештенике и госте и примали честитке на овом великом остварењу.

Поред месног свештеника проте Миодрага Антића узели су учешће у освећењу следећи свештенослужитељи: прота Недељко Лунић, архијерејски намесник чикашки, прота Живко Кајевић, парох храма Св. Стевана Дечанског у Ворену-Детроит, Мичиган и ранији парох цркве Св. Николе, прота Милан Стојановић, пензионисани свештеник при манастиру Новој Грачаници, прота Лазар Костур, пензионисани парох Саборног храма Св. Илије у Мерилвилу, протонамесник Марко Матић, парох храма Св. Саве у Мерилвилу, Индијана, протођакон Милован Гогић, епархијски ђакон, протођакон Павле Старчевић, епархијски ђакон, ђакон Александар Петровић, при храму Св. Стевана Дечанског у Чикагу, ђакон Николај Костур, лични ђакон Њ. Пр. епископа Лонгина и управник епархијске библиотеке. Касније је при крају богослужења стигао и прота Лука Лукић, парох храма Св. Симеона Мироточивог у Саут Чикагу. На богослужењу био је присутан и прота Стојиљко Кајевић, ранији парох цркве Св. Николе.

Епископ је стигао у 9 сати ујутро. После дочека епископа и облачења Његово Пресовештенство, уз саслужење свештеника и ђакона, осветио је храм Светог оца Николаја, да би се наставило са светом архијерејском Литургијом. На Литургији је проповедао Преосвећени епископ Лонгин и указао на плодан рад верника овог светог храма. Владика је указао и на наше обавезе и дужности према Богу, Цркви и роду нашем српском православном.

За певницом су одговарали богослов Радош Стевлић и …, уз помоћ протођакона Милована Гогића.

По завршетку свете Литургије одржан је помен за умрле чланове и освећено славско жито и пресечен славски колач

Затим је епископ Г. Лонгин позвао надлежног свештеника проту Миодрага Антића и обзнанио његовим парохијанима и гостима да га је одликовао највећим одликовањем за мирског свештеника, достојанством протојереја-ставрофора, тј. напрсним крстом. Владика је доделио захвалнице црквеној управи, колу сестара и фолклорној групи. Прота Миодраг будући узбуђен није успео да пропрати овај значајни моменат речима хвале и захвалности, и ако је те речи био написао и имао спремне. Доставио је те речи и овде их доносимо.

”Ваше Преосвештенство, високопречасни оци, браћо свештеници, пречасни протођакони и ђакони, драга браћо и сестре:

Милошћу Божјом, благодаћу Духа Светога и благословеном руком нашег епископа Г. Лонгина освети се овај храм Светог оца Николе и предаде благочестивим верницима ове парохије да се у њему Богу моле и траже спасење за своје душе.

Радост је наша велика што смо дочекали и постали учесници у овом историјском догађају парохије Светог Николе. Прошли смо кроз тешка времена за ових последњих четрдесетак година, али чврста вера нас је одржала, дала снаге и моћи да кренемо напред, да унапредимо црквени живот и да се учврстимо овде, у овој новој погоднијој средини.

Даће Бог да се сви усрдно заложимо да довршимо ово дело, које ћемо оставити млађим новим генерацијама, као дом молитве, где ће се окупљати, Богу молити, а уједно и чувати наше светосавско наслеђе, име, језик, обичаје и традиције.

У име парохије захваљујем се Његовом Преосвештенству нашем епископу Лонгину на његовим молитвама, саветима и помоћи указаној нам у току припрема за овај благословен дан.

Хвала, Ваше Преосвештенство, на части указаној ми данас од Вас и свете нам Цркве, одликујући мене грешног и недостојног највишим одликовањем које се додељује мирском свештенику, напрсним крстом.

Хвала браћи свештеницима на учешћу на освећењу и светој Литургији. Хвала управи и парохијанима цркве Св. Николе на пожртвованом раду и прегалаштву у остварењу овог дивног Божјег дела.

Благословите и Долгоденствуј Преосвећени Владико!”

Треба поменути да су парохију Светог Николе пре проте Миодрага опслуживали прота др Стојиљко Кајевић, а после њега прота Живко Кајевић. Обојица су били присутни на овом освећењу.

Свечани банкет

Банкет је одржан на црквеном имању под шатором. Програм је зналачки водио Стеван Вујић. Сестре су лепо припремиле разна јела, а људи су били задужени за печење. И овог пута на програму је говорио надлежни епископ Г. Лонгин и похвалио црквену управу и свештеника за њихов рад и оданост Српској православној цркви. Такође, ова парохија са својим свештеником активна је у епархијским пословима, рече епископ Лонгин.

Председник црквене управе брат Мирољуб Милетић се захвалио радницима и мајсторима, и свима који помогоше да се уреди нови храм и просторије. Позвао је да се не стане, већ да се настави са радом док се радови на обнови и уређењу не заврше.

Поздраве су упутили и г. Деско Никитовић, генерални конзул Србије у Чикаго и Маринко Аврамовић, конзул БиХ у Чикагу. Честитали су свештенику и парохијанима и пожелели још много успеха.

Присутне је поздравио и брат Славко Пановић, председник Српске народне одбране у Америци. Брат Славко је присутан на свим нашим верским и националним скуповима и манифестацијама, и на један упечатљив сопствен начин подгрева национални дух и слогу, толико потребну српском народу.

На крају је месни парох протојереј-ставрофор Миодраг Антић поздравио Његово Преосвештенство епископа Лонгина, присутно свештенство, црквену управу и парохијане и све госте. Следи поздрав проте-ставрофора Миодрага Антића:

”Ваше Преосвештенство, високопречасна браћо свештеници, брате председниче, драги парохијани и гости, браћо и сестре:

Благодат Светога Духа нас је сабрала данас на овом значајном дану, историјском дану ове црквеношколске општине, храмовне славе парохије и освећења новог храма, а све у славу Божију и у част Светог Николаја мирликијског чудотворца.

Свети Никола, наш покровитељ и заштитник, крсна слава свеукупног српског народа, данас нас светоотачки благосиља и улива снагу за нова прегнућа, довршење започетог богоугодног дела. Нека би Господ дао да не посустанемо чинећи добро једни другима, а нарочито чинећи добро Господу нашем који нас штити и чува. У Светом Писму речено је ”ако Господ не сагради дом овај, узалуд се трудимо”. Дакле, једино са Господом можемо градити чврсте темеље светињи, односно храму у којем ће Он, Господ Животодавац обитавати.

Данас је моменат да се, у својству парохијског свештеника захвалим и укажем на велики труд и жртву коју ови честити парохијани, предвођени председником Мирољубом Милетићем и црквеном управом, учинише да би овај дан био могућ, да би осветили наш нови храм и предали Богу на службу, а на спас душа које се у њему буду Богу молиле. Јака вера ових добрих људи и сестара, парохијана цркве Светог Николе, дала им је снагу да истрају у ономе што је недавно изгледало немогуће. Љубав према Богу, Цркви и роду нашем српском била је покретачка снага за ова велика остварења. Ето, то је право старатељство, јер су се ти људи бринули за дом Божији. Даће Бог па ће тако наставити и у будуће, јер су нам трудбеници и неимари потребни у свим временима, и кад се гради и кад се Богу моли.

Ја сам, ето, колико толико, настојао да са своје стране подржим, помогнем и да дам подстрека да не станемо на путу. Све је то било маленкост у односу на оно што су ови људи урадили и створили. Предстоје радови на другим просторијама: дворани, учионицама за црквену школу, парохијском дому, пикник земљишту, итд. Све ће то узети времена, али с помоћу Божијом и вредним радом дивних људи и то ће се завршити, и, надам се, црквени живот обновити, а број парохијана удвостручити.

Заиста је моменат да се одмах почне са много чим што се није могло на старој локацији, а у првом реду да родитељи доводе редовно своју децу у парохијску школу на веронауку. Сугурносна ситуација је много повољнија, паркинг простор је осигуран. Доста нашег српског народа живи у овој околини. Добро би било да се окупљамо око овог светог храма, поред богослужења и на братским састанцима и разговорима. Надам се да ће наши вредни управници имати то у виду, јер су показали да знају и умеју, а наш добри и многопоштовани епископ Г. Лонгин ће нам помоћи својим очинским саветима. У суседству су и наши искусни свештеници, са нашим архијерејским намесником, који ће братски, по потреби, бити на услузи, на чему ћемо им бити неизмерно захвални.

Ја сам, Ваше Преосвештенство, драги оци свештеници, браћо и сестре, данас пун радости, јер смо учинили једно велико дело.

А ви парохијани Светог Николе, радујте се и веселите се, јер ће бити велика ваша плата на небесима.

Нека Господ Бог излије своју милост на све нас и нека нас води путем истине и правде.

Живели, браћи и сестре!”

И тако је окончан овај дан, дан пун радости и захвалности Богу за Његову милост коју излива на нас, грешни род људски.

Нека је Господу слава и хвала у све векове. Амин.

Протојереј Недељко Лунић,

Архијерејски намесник чикашки

П.С. Честитамо проти- ставрофору Миодрагу Антићу на високом одликовању.

Прослављен Ава Јустин Поповић

На свом поподневном заседању 29. априла текуће године, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве једногласно је усвојио предлоге надлежних епархијских архијереја и унео у диптихе светих Православне Цркве имена блаженопочивших архимандрита Јустина Поповића, духовника манастира Ћелије код Ваљева (1894-1979), од сада преподобног Јустина Ћелијског, и Симеона Поповића, настојатеља манастира Дајбабе код Подгорице (1854-1941), од сада преподобног Симеона Дајбабског.
Литургијски спомен преподобног Јустина славиће се 1. јуна по старом календару (14. јуна по новом календару), а спомен преподобног Симеона празноваће се 19. марта по старом календару (1. априла по новом календару).
Свечано прослављење новоканонизованих угодника Божјих биће извршено на саборној светој архијерејској Литургији у следећу недељу, 2. маја, у Храму Светога Саве на Врачару, са почетком у 9 часова.
Преподобни и богоносни Оци наши Јустине и Симеоне, молите Бога за нас!

Епископ бачки Иринеј,
портпарол Светог Архијерејског Сабора

Београд, 29. април 2010. године

Освећена Црква Светог Николе у Кадахију

У суботу, 17ог априла 2010г. Епископ Лонгин је осветио ново обновљени храм Светог Николе у Кадахију. Храм је био оштећен у пожару, октобра 2008г. Структура храма је поправљена и обновљена, али уз то храм сада има и нове фреске које је урадио иконописац Филип Суботић, као и нови, резбарени иконостас увежен из Србије.
Парохија Светог Николе је захвална свима који су допринели обнављању, поготово Протопрезбитеру Џејмсу Докосу из Грчке Православне Митрополије који је за свој допринос добио архијерејску грамату од Епископа Лонгина.

Пасха – Васкрсење Христово

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ
О ВАСКРСУ 2010. ГОДИНЕ

И Р И Н Е Ј
ПО МИЛОСТИ БO|ЖJOJ
ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМ АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ – СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ НАЈРАДОСНИЈИ ВАСКРШЊИ ПОЗДРАВ:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Христос васкрсе из мртвих,
смрћу смрт уништи
и мртвима у гробовима живот дарова!

Поздрављајући вас, драга браћо и сестре, овим речима сверадосне и победоносне песме Васкрсења Христовог, подсећамо вас да је Васкрс темељ Цркве и извор вере и наде у нашем животу на земљи. Васкрс је печат и круна Божје љубави према овоме свету и човеку: „…Бог толико заволе свет да је Сина својега Јединороднога дао да нико ко верује у Њега не пропадне него да свако има живот вечни” (Јн 3, 16).
Васкрсење је библијска тајна, вековима скривана у недрима Старога Завета, а коначно објављена свету у Новом Завету – Васкрсењем Богочовека Исуса Христа из мртвих (Мт 28, 6).
У књигама многих старозаветних пророка наговештава се тајна Васкрсења, која се везује за долазак Месије. Велики пророк Исаија исповеда веру у лично и свеопште Васкрсење речима: „Оживеће мртви Твоји и моје ће мртво тело устати” (Ис 26, 19), и позива сав Израиљ да учествује у тој радости обећанога Васкрсења: „Пробудите се и певајте који стојите у праху, јер је Твоја роса, роса на трави, и земља ће изнедрити мртваце” (Ис 26, 19). Исто сведочи пророк Давид у својим Псалмима, повезујући тајну Васкрсења са доласком Месије. Он својим Псалмима потврђује да вера у Васкрсење јесте вера свих старозаветних праведника, чије душе Бог неће оставити у аду „нити ће дати да Свети Његов види трулост” (Пс 16, 10), указујући овим стихом на Првенца Васкрсења, Месију – Христа. И други пророци Старога Завета потврђују тајну Васкрсења. Пророк Илија васкрсава сина удовице у Сарепти сидонској (1. цар 17), наговештавајући тим чудом да ће се реалност Васкрсења проширити на све народе на земљи (Лк 4, 26). У Књизи пророка Језекиља дата је потресна праслика свеопштег Васкрсења из мртвих. Пророк Језекиљ види, Духом Божјим надахнут, оживљавање људских костију из праха земаљског, које ће се збити на крају историје и пре свеопштег Суда Божјег: „Тада ми рече: пророкуј за те кости, и кажи им: сухе кости, чујте реч Господњу! Овако говори Господ Господ овим костима: гле, ја ћу метнути у вас дух и оживећете” (Јез 37, 4–5).
У Новом Завету, можемо слободно рећи, Васкрсење је почетак и крај, алфа и омега (Отк 1, 8), јер се оно поистовећује са вером у Христа: „Ја сам васкрсење и живот; ко верује у мене, ако и умре живеће” (Јн 11, 25). Веровати у Христа значи веровати у Васкрсење. Сва
чудеса и знамења записана у књигама Новог Завета дешавају се на Христовом путу ка Голготи и Васкрсењу. Јеванђелски опис васкрсења Јаирове кћери (Мт 9, 18–26) и сина јеврејске удовице (Лк 7, 12–15), а посебно васкрсење Четверодневног Лазара у Витанији (Јн 11, 5–46), потврђују истину да Христос јесте Васкрсење и Живот. Он је дошао на овај свет да нам дарује Васкрсење, како и појемо у ове дане на васкршњим богослужењима. Не нешто друго – нити ишта мање! Господ нам није донео нову философију, или нову етику, већ нови живот, који нам је дарован као залог Васкрсења у светој тајни Крштења (Гал 3, 27). Господ Христос се на Голготи принео као непорочна Жртва за све и сва, како исповедамо и предокушамо у централном делу Литургије Цркве, причешћујући се Телом и Крвљу „ради нас Распетога и Васкрслога Христа”. Христос је пасхално Јагње Новога Завета. Он је Својим Крстом и тридневним Васкрсењем коначно и савршено потврдио да Он и јесте Месија и Спаситељ света и да „нема другог имена на земљи којим бисмо се могли спасти” (Дап 4, 12).
Свети апостол Павле, говорећи о Васкрсењу Христовом, каже: „Ако Христос није устао, узалуд је вера наша, (…) али заиста је Христос устао из мртвих, те постаде Првенац оних који су умрли” (1. Кор 15, 17–20). Свети апостол Павле је грчким философима и мудрацима проповедао о „непознатом Богу” (Дап 17, 23), говорећи им управо о Христовом Васкрсењу из мртвих. Христова победа над смрћу је потврда истинитости Његовог Божанства. Због тога се свети апостоли у Јеванђељу називају „сведоци Васкрсења Христовог” (Дап 1, 22). Истином о Христу и Васкрсењу, апостоли су покорили „древни горди Рим” и „галилејски, а не аристотеловски” пронели благовест о Христу Спаситељу са краја на крај васељене (Рим 10, 18). Двехиљадугодишња историја Цркве, рођене Духом Светим на дан Педесетнице, а утврђене помоћу проповеди апостолâ и Отаца, највећи је и најбољи доказ да је Васкрсли Господ са нама и да ће бити са нама „у све дане до свршетка века” (Мт 28, 20).
Сећајући се ових јеванђелских сведочанстава и истине о Васкрслом Господу нашем Исусу Христу, „у коме живимо, крећемо се и јесмо” (Дап 17, 28), пастирском бригом руковођени, позивамо вас, децо наша духовна, да исповедате и чувате своју веру у Васкрсење, не речима већ животом и делима. Уз то, свето Јеванђеље нас опомиње да се клонимо „парасинагога”, што значи засебних окупљања секташког типа, као и лажних пророка и учитеља, јер они „долазе у оделу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви” (Мт 17, 15). Чувајмо наше православно Предање наслеђено од апостолâ и светих Отаца,
Светога Саве и светог Симеона Мироточивог. Свети Сава је над мироточивим моштима свог оца измирио завађену браћу, позвавши тиме и све нас да увек и свагда живимо у братској љубави и слози.
Поздрављамо нашу браћу и сестре, нашу духовну децу, на Косову и Метохији. Поздрављамо их крсноваскрсним поздравом, видећи како свештенство и верни народ Божји у миру и љубави, смирењу и послушности, похађа своје храмове и светиње, учествује у богослужењу и причешћује се божанским Тајнама Христовим у ове свете и спасоносне дане Христовог усхођења у Јерусалим да победи смрт и отвори свима нама врата Васкрсења и живота вечног. Владика Атанасије, Епископ који по одлуци нашега Патријарха и Светог Синода привремено замењује епископа Артемија, посећује народ и светиње широм Косова и Метохије и, у слози и једномислију са свештенством и народом, служи од царског Призрена на југу, широм Метохије до Велике Хоче и Пећи, и од подножја Шаре, преко Косовског Поморавља до Новог Брда и Митровице и до подножја Копаоника на северу. Хвала Богу, наш народ је решен да на овом светом олтару стоји и опстоји, верујући у Крст и Васкрсење Христово и наше, чувајући се неслоге и не збуњујући се причама које не воде очувању вере и духовног и националног идентитета.
Зна наш народ шта значи држати се здравих речи Господњих и непатвореног учења о побожности, а шта, опет, значи и куда води залудно препирање, „од чега настаје завист, свађа, хуљења, лукава подозрења, празна надмудривања људи изопаченог ума и лишених истине, који мисле да је побожност извор добитка” (1. Тим 6, 3 – 5). У обновљеним светињама узноси се заједничка молитва свештенства и народа: „Сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо!” Једним устима и једним срцем пева се молитва јединства вере и заједништва Духа Светога, на славу Сабора Свете Тројице и очување православне црквено-народне саборности.
Молимо се Богу да се, молитвама Светога Саве и светога цара Лазара, врати мир и слобода на наше страдално Косово, нашу духовну колевку и наш Јерусалим, тамо где су наше највеће светиње, које су бисери православне културе и свеукупне хришћанске баштине.
Обраћамо се и пуноћи нашег благочестивог народа који живи у отаџбини и расејању, да живи и радује се Васкрсењу Христовом. Васкрсење нас позива да чувамо јединство своје свете Цркве и да никада своје земаљске интересе не претпостављамо интересу Заједнице и свеопштег добра. Свети апостол Павле нас упозорава да не будемо „тврдоврати и непокорни” (Тим 1, 9), оживљујући „старе ране” већ зацељених подела на телу наше светосавске Цркве. Живимо, отуда, у јединству наше Мајке Цркве и у љубави и слози једни са другима, чувајући, по речима поменутог Апостола народâ, „јединство Духа свезом мира” (Еф 4, 3).
У ово време Васкрса, Црква увек истиче вредност и светињу људског живота, од зачећа па до потпуног сазревања сваке непоновљиве и боголике људске личности, противећи се било каквом облику насиља над њима. На то нам указује не само заповест Божја: Не убиј! (Изл 20, 13) већ, још много више, Васкрсење Христово, јер нам оно открива најдубљи смисао стварања и постојања света и човека, а то је спасење „свих и свега” у Христу Распетом и Васкрслом (1. Кор 1, 23).
Данашњи човек, обремењен бригама овога света и заслепљен себичним потрошачким менталитетом, избегава да се суочи са тајном живота и смрти. „Проклета питања” којима су се бавили великани људског духа, попут Достојевског и многих других, у наше време немају много следбеника. Сведоци смо, напротив, да све више долази до изражаја „цивилизација смрти”. Многе светске религије, па и философија и уметност нашег доба, прихватају, по речима оца Александра Шмемана, „измирење са смрћу”. Смрт је, по њима, једина реалност, почетак и крај свега. Црква Христова тврди и сведочи управо супротно. Црква исповеда и проповеда најдубље достојанство и светињу људског живота, верујући у Васкрсење Христово, којим је побеђен наш највећи и последњи непријатељ, а то је смрт (1. Кор 15, 26).
Велики руски старац Серафим Саровски је све своје посетиоце увек поздрављао речима: „Радости моја, Христос васкрсе!”, показујући тиме да Црква Христова и њени светитељи живе у реалности Васкрсења. Дај Боже да и ми будемо сведоци те истине и да у нашим душама и на нашим лицима непрестано блиста радост Васкрсења – она радост која се могла видети на лицу недавно упокојеног светогорског старца Јосифа Ватопедског, који се, супротно законима биологије, упокојио са осмехом на лицу.
Поздрављајући вас, браћо и сестре, још једном
најрадоснијим васкршњим поздравом, позивамо вас све да живите у љубави према Богу и ближњима, ходећи тако путем који води у вечни живот. Живећи тако, постаћемо и бићемо синови и кћери Васкрсења.

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Дано у Патријаршији Српској у Београду,
о Васкрсу 2010. године.

Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом Христом:

Архиепископ пећки,
Митрополит београдско-карловачки и
Патријарх српски ИРИНЕЈ
Митрополит загребачко-љубљански ЈОВАН
Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит либертивилско-чикашки ХРИСТОФОР
Митрополит дабробосански НИКОЛАЈ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ источноамерички МИТРОФАН
Епископ жички ХРИЗОСТОМ
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ рашко-призренски АРТЕМИЈЕ
Епископ бихаћко-петровачки ХРИЗОСТОМ
Епископ осечко-пољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ средњоевропски КОНСТАНТИН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ тимочки ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ славонски САВА
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ милешевски ФИЛАРЕТ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ аустралијско-новозеландски ИРИНЕЈ
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ,
Администратор Епархије рашко-призренске
Викарни Епископ хвостански АТАНАСИЈЕ
Викарни Епископ јегарски ПОРФИРИЈЕ
Викарни Епископ липљански ТЕОДОСИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски ЈОВАН
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички и мјестобљуститељ
Епархије битољске МАРКО
Викарни Епископ стобијски ДАВИД

Лазарева Субота и Врбица

На Лазареву Суботу после Литургије је следила литија до језера где су освећене и подељене врбове гране. У недељу, врбице су освећене и подељене у храму.
Ове године, као и прошле, у манстирској сали је организовано фарбање ускршњих јаја, и на Лазареву Суботу и на Врбицу. Преко седамдесеторо деце је учествовало у украшавању јаја.
Захваљујемо се породицама Фица и Хаусер за прилог врбових грана а исто тако и свима који су помогли са фарбањем јаја, породици Фица и тинејџерима Српске Школе у Манастиру Нова Грачаница.