Mountian climbing pilgrimage

The faithful of three of our Serbian Orthodox Churches in America are going on a mountain climbing pilgrimage to Colorado in honor of the glorification of Saint Mardarije.  Two Priests will be the with them and they will serve the Divine liturgy on top of the mountain with prayer to our good and loving God to bless this country and its people as well as our much suffering Serbian people in the homeland. This trip will take place a week before the glorification on July 14-16, 2017.  Pray for them.

PS after their trip you will be able to view a documentary on the trip, professionally made



Relics of Saint Mardarije of Libertyville opened and incorrupt

The Opening of the Relics of Our Father Among the Saints
First Serbian Bishop of America and Canada
April 22/May 5, 2017

With the blessing of His Grace, Bishop Longin of New Gracanica and Midwestern America, the relics of St. Mardarije, which have laid in the Church of St. Sava Monastery in Libertyville, Illinois, since his internment in December 1935, were uncovered. The opening revealed St. Mardarije’s holy relics to be incorrupt.

On Thursday, May 4, 2017, His Grace Bishop Longin served Divine Liturgy at St. Sava Monastery with Sindjel Serafim (Milojkovic), Priest Nikolaj Kostur and Hierodeacon Nektarije (Tesanovic), in preparation for uncovering the relics. Following the Divine Liturgy, Bishop Longin and the other clergy served a Moleban with the Akathist written to St. Mardarije. Upon completion, the crew organized to remove the tombstone and flooring in order to exhume the relics arrived, under the guidance of Mr. Dusan Djordjevic of Sveta Gora Funeral Home in Chicago. After removal of the stone, it was revealed that the casket of St. Mardarije was in a cement vault. This caused the opening to be delayed one additional day in order to organize a team to open the vault.

On Friday morning, May 5, 2017, the workers broke the seal of the vault, while Priest Nikolaj Kostur and Heirodeacon Nektarije (Tesanovic) served a Moleban to St. Mardarije at the tomb in the presence of Bishop Longin and Hieromonk Serafim (Milojkovic). Throughout the entire process of exhumation, “Christ is Risen” and other Paschal hymns were sung, both in Serbian and Russian tones, knowing St. Mardarije’s deep love and dedication to both Slavic traditions.

Once the seal of the vault was broken, every effort was taken to lift the cover. During this process, the cover of the vault shifted and fell on the casket, breaking its cover. At this moment, a sweet smelling fragrance arose from the tomb, quickly dissipating. However, it became evident that the Saint was buried facing the west instead of east. This in and of itself is miraculous. It manifested the Providence of God. Had St. Mardarije been buried in the proper direction, the vault cover would have fallen on the side of the casket where his holy head rested. It was visible that his feet had decayed and were bones.

Frs. Serafim and Nikolaj lifted the relics out of the tomb during the singing of “Christ is Risen.” The relics were light in weight and easily placed in a temporary metal coffin. Hereupon the feet were examined, which at this point were the only visible part of the remains. The bones of the feet were goldish-yellow in color. Then, Fr. Nikolaj Kostur proceeded to examine the mid-section of the body. St. Mardarije’s Holy hands were holding the cross which was firmly in place and immovable. As Fr. Nikolaj pulled back the sleeve of the saccos, it was revealed that the hands of St. Mardarije were completely intact. Clearly visible were his skin, fingernails and hair. At this point, it was evident that the relics were more than just bones.

The holy relics of St. Mardarije were lifted out of the metal coffin and placed on two tables which were prepared for the examination and washing of the holy relics. All of the vestments and clothing were carefully removed, cutting that which could not easily be taken off in order to not disturb the holy relics. Most reverent and diligent care and utmost attention were given to the work that was being done; the clergy continuously sang the troparion to St. Mardarije and other Paschal hymns.

After all the vestments were removed, it was revealed that the holy relics, from the knee upward, were intact, although very fragile. The Saint’s anatomy was intact with his skin and hair visible. When the mitre was removed, his long, dark hair flowed out, confirming his continued monastic struggle until the end of his days. The hair on his head and beard looked as though he had just reposed; it was very soft. The eyebrows and eyelashes of his closed eyes were visible. Also, his ears were still intact. The body was easily lifted and moved. There was a great deal of dust which had accumulated in the grave from the nearly eighty-two years since the burial. Upon the removal of the dust from the entire body, the holy relics were washed with warm water and white wine. Hereupon spikenard oil was was used to anoint the body, according to the instructions received from the Holy Monastery of Hilandar. After the anoninting, the color of the skin changed from tan to a dark brown.

After the washing and anointing, the legs, hands and torso were all wrapped in cotton and linen, making the holy relics more easily movable. Following this process, the holy relics were temporarily vested in a stiharion until his vesting takes place before his Glorification in July 2017. His face was covered with linen, and he was returned to the temporary metal coffin and covered.

Truly, God is wondrous in His Saints, showing us all His Divine power and that nature is subject to God’s grace. All of those that partook in this experience, from the clergy to the workers, were moved with the joy and spiritual peace that filled the church during the uncovering of the holy relics. St. Mardarije lives on, not only in his legacy, but now through his incorrupt relics which will be a renewed rudder for the Serbian Orthodox Church in North and South America, guiding us to move into the future, being directed by the past. May we follow St. Mardarije on the path of St. Sava, which lead him to sanctity.

Our Holy Hierarch, Father Mardarije, pray unto God for us! Christ is risen!

Priest Nikolaj Kostur
Chairman of the Liturgical Sub-Committee for the Glorification of St. Mardarije

Откривање моштију међу Светима Оца нашег
Првог српског Епископа у Америци и Канади
22. април/5. мај, 2017

С благословом Његовог Преосвештенства Епископа новограчаничко-средњезападноамеричког Господина Лонгина, откривене су мошти Светог Мардарија, које су се налазиле у цркви манастира Светог Саве у Либертивилу, Илиној, од дана када су похрањене на том мјесту месеца децембра, 1935. године. Отварањем гроба откривено је да су мошти Светог Мардарија нетрулежне.

У четвртак, 4. маја, 2017. године, пред отварања моштију Његово Преосвештенство Епископ ЛОНГИН служио је Свету Литургију у Манастиру Светог Саве са синђелом Серафимом (Милојковићем), свештеником Николајем Костуром, и јерођаконом Нектаријем (Тешановићем). Одмах после Свете Литургије, Епископ Лонгин са другим члановима свештеног клира одслужио је Молебан и Акатист написан и посвећен Светом Мардарију. По завршетку службе, погребници предвођени господином Душаном Ђорђевићем из погребног завода ”Света Гора” приступили су отклањању надгробне плоче и отварању пода у манастирској цркви ради приступа моштима. Одмах по померању плоче указао се бетонски ковчег у коме се налазио сандук Светог Мардарија, што је одложило приступ моштима за један дан, јер је било неопходно организовати додатну групу људи за отварање истог.

У петак ујутро, 5. маја, 2017. године, радници су пробили поклопац бетонског ковчега, док су свештеник Николај Костур и јерођакон Нектарије (Тешановић) поред самог гроба служили молебан Светом Мардарију у присуству Епископа Лонгина, синђела Серафима (Милојковића) и свештеника Петра Саиловића. Током целог процеса ексхумације појане су пасхалне химне и тропар ”Христос Воскресе”, по српском и руском напеву, знајући за дубоку љубав и посвећеност Светог Мардарија овим словенским традицијама.

Након што је печат на гробу отклоњен, са великим трудом и пажњом приступљено је подизању поклопца. Ипак, током овог поступка, бетонски поклопац се нагло померио, пао на сандук и поломио поклопац на истом. Тог тренутка се из гроба осетио благоухани мирис, који је убрзо потом нестао. Такође, постало је евидентно да је тијело Светца положено у погрешном правцу (према западу уместо истоку), што је само по себи у том тренутко изгледало као чудо и провиђење Божије, јер да је тијело Светог Мардарија било окренуто правилно (да гледа према истоку) поклопац бетонског ковчега би пао баш на мјесто где је требала да се налази глава. Такође, постало је видљиво да су стопала иструнула и да су од њих остале само кости.

Оци Серафим и Николај појући тропар ”Христос Воскресе” извадили су мошти из гроба. Мошти су биле лагане и одмах положене у привремени метални сандук, где су прегледана стопала као једини видљиви део тела у том тренутку. Кости на стопалама су имале златно жуту боју. Онда је отац Николај приступио испитивању средњег дела тела, видевши у рукама Светог Мардарија крст који је и даље држао чврсто. Повукавши рукав сакоса, указале су се руке Светог Мардарија које су биле у потпуности очуване. Јасно су биле видљиве кожа, нокти и длаке, и у том тренутку је постало сасвим очигледно да се ради о нетрулежним моштима а не само о костима.

Потом је тело Светог Мардарија извађено из привременог металног сандука и положено на два стола који су унапред припремљени за преглед и прање светих моштију. Пажљиво су скинути одежде и одело, од којих су неки делови морали бити одсечени како мошти не би биле оштећене или померене. Целом процесу је приступљено са највећим поштовањем и пажњом док су свештеници цело време појали тропар Светом Мардарију и друге пасхалне химне.

Пошто су одежде уклоњене, постало је видљиво да су мошти у целости сачуване од колена на горе, иако веома крхке. Свечева анатомија тијела је била јасна у целости са видљивом кожом и косом. Кад је скинута митра са главе, указала се његова дуга црна коса, потврђујући његову непрестану монашку борбу до задњег дана његовог живота. Коса и брада су биле веома меке и изгледале као да се управо упокојио. Видљиве су биле очи и трепавице, а и уши су у потпуности сачуване. Тело је са лакоћом подигнуто и премештено. У гробу се налазило доста прашине која се сакупљала током скоро осамдесет и две године колико је тело ту почивало. Пошто је прашина одстрањена са тела, мошти су опране топлом водом и белим вином. Потом су мошти помазане нардовим уљем по упуствима које смо добили из свештеног манастира Хиландара. После помазивања, боја коже се променила у тамно смеђу.

После прања и помазивања, Светитељеве мошти су умотане у памук и лан, да их се може лакше померати и премештати. Потом су свете мошти привремено обучене у стихар до пуног одевања за свеправославну Прославу у јулу 2017. године. Лице је прекривено ланом, a тело је положено у привремени метални ковчег.

Заиста, диван је Бог у Светима својим, који нам показује божанску силу и преображење природе кроз Божију благодат. Сви који су били део овог искуства откривања моштију, од свештеника до радника, били су испуњени радошћу и духовним миром који је испунио манастирски храм. Свети Мардарије наставља да живи не само кроз своје духовно наслеђе него и кроз нетљене мошти које ће бити као обновљено кормило Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци, водећи нас у будућност, наводећи се прошлошћу. Нека нам Господ да снаге да следимо Светог Мардарија на путу Светог Саве, до Васкрслога Хирста који га је водио до светости.

Светитељу Оче наш Мардарије, моли Бог за нас! Христос Воскресе!

Свештеник Николај Костур
Председавајући Лигургијског пододбора за Прославу Светог Мардарија


Монашење у Манастиру Светог Саве

6 априла ове године, после вечерње службе празника Благовести, уследило је монашење студента факултета Светог Саве, Ратка Тешановића који је у монашком образу добио име Нектарије. Нашем новом сабрату, оцу Нектарију, желимо сваки благослов од Господа и успешан ток монашког живота.

Беседа Епископа Лонгина на монашењу студента Ратка Тешановића у манастиру Светог Саве
Либертивил, Уочи Благовести, 6. Април 2017.г.
Драги нам брате у Христу,
Ево, ове свете ноћи, окружен монаштвом, свештенством, бројним народом, као и студентима наше школе, а пред лицем Анђела Божијих и пред лицем Христа, примио си монашки постриг, не из мојих руку, но из руку самог Спаситеља! Овим чином испуњена је твоја давнашња жеља и прибројан си најизбранијим душама што је изнедрио род људски. Учинио си то у храму Светог Саве у Либертивилу. Најстаријем нашем Манастиру, нашем првом духовном и националном огњишту, где се налазе мошти Владике Мардарија и део моштију Владике Николаја. Нека те то подсећа да се налазиш под њиховом посебном заштитом.
Вечерас је овде, драга браћо и сестре,  свадба Јагњета Божијег, Оног који је живот свој принео за живот света, за живот свих људи и народа, свих створења, за живот целе творевине.
Наша света Црква добила је још једног монаха, који је потпуно слободно и драговољно рекао ”да” Христу Господу, примио крст животворни  и Јеванђеље спасоносно, одрекавши се свега трулежног и пролазног. Велики је то Божији дар и радост људи и анђела, а посебно светог Нектарија Егинског, који је, ево вечерас,   добио  духовног сина. Да то име достојно носиш до краја живота, до последњег издиханија!
Монаштво је слика – икона будућег живота у Царству Небескоме, које је припремљено свима који су угодили Богу. Оно је, по речима св. Игњатија Брјанчанинова, дар Духа Светога. Свети Теодор Студит  за монаштво каже да је: трећа благодат, небески живот на земљи, духовно срце Цркве. Без монаштва нема Цркве и оно је увијек било њена авангарда! Но важно је рећи да се не  постаје монахом нити се иде у Манастир да се ту само живи и ради, једе, спава већ спасава.  Ако неко прима постриг руковођен неким другеим мотивеима,  а не спасењем душе, тај ће стално да ропће, друге окривљује за своје проблеме  и биће незадовољан. Зидине манастира саме по себи не спасавају већ молитва Богу, држање монашких завета и правилан однос према другима.  Суштина је у послушању! Подвиг послушности је основа која у себи, као неки природни плод, садржи и друга два завета. Но најтеже је одрећи се себе и потпуно се предати послушности Цркви. И то што је Ратко при постригу примио ново име, значи да он одбацује старог човека, да је ранији живот оставио у прошлости и да почиње нови живот који не припада њему самому а припада и Цркви.
Сви смо ми овде привремено, Господ нам је спремио Ново Небо и Нову Земљу. Сви ми осећамо неку носталгичну чежњу за Очевим домом, за повратком из земље далеке. Посебно душа монаха пати и осећа неадекватност свега што постоји на земљи, она чезне за Богом, осећа  жеђ за Њим и ватрено Га тражи. ”Тужи душа моја за Господом,  и са сузама тражим Га, вели старац Силуан. Како да Те не тражим? Прво си Ти потражио мене, И дао ми да се насладим Духом Твојим Светим, зато Те је душа моја заволела”. Заволела је Господа, млада душа нашег богослова Ратка Тешановића, и вечерас Му гласно говори: Господе, Теби ћу служити!
Сви ми знамо да није лак монашки живот. То је свакодневно разапињање, тијесан пут али је најкраћи и спасоносан. Душа калуђера преживљава најразличитије буре – благодатне посете, страшне нападе непријатеља, телесне болести, борбу са унинијем. Трагедија монаха није у његовом евентуалном посртању већ у престанку борбе са самим собом. Кроз падове Господ допушта да монах опитно спозна своју немоћ, а тиме га учи смирењу. Ако монах не оставља подвиг, он кроз покајање, које је безгранични океан, устаје и бива силнији и јачи. Молитва и покајање помажу да се стекне духовно здравље и радост у Господу, која се не може поредити ни са каквом људском радошћу. Молитва је заиста главно монашко делање! Она треба да буде испред свега и изнад свега. Треба непрестано мислити о Начелнику наше вере,  о нашем Спаситељу.  За нас, Исус Христос није просто Реч, то је Енергија, Сила!
Желим да истакнем да монаштво није вера другачија но што је то код осталих православних хришћана. Монаштво је само другачији начин живота, који је базиран на Христовим заповести, чије држање је повезано са подвигом. Не постоји хришћанин неподвижник, па кад говоримо о суштини монашког делања онда говоримо о ономе што је блиско и сродно сваком православном хришћанину. Монаси нису, дакле,  изнад и изван Цркве, они су једноставно аутентични хришћани, који се труде да живе по Јеванђељу, да носе крст свој, иду за Христом и постају светлост овога света!
Драга браћо и сестре, ово је велики догађај и истински радост, за наш Манастир, за  нашу Епархију и целу Цркву!  Најискреније честитамо новом војнику Христовом, монаху Нектарију! Срце монаха је поље битке, где, Бог и ђаво, по речима великог Достојевског, непрестано бију бој. Нека  ти Пресвета Богородица, прва  Монахиња после првог Монаха Христа,  буде стални Покров и чврста Стена и Заштита.  Нека су ти увек на уму,  и да те теше,  Њене речи казане оснивачима светогорског монаштва светим Петру и Атанасију Атонском: ”Ја сам ваш доктор и бринем о вама”,  као и ове речи: ”Ја сам ваш економ,  бринем о вашим животним потребама а од монаха тражим једно: да сачувају монашке завете!”
И ето,  толико од мене,  ово неколико речи које излазе из љубави мога срца а као поштовање према твојој личности.  Нека Господ молитвама Светог Нектарија, твог новог Покровитеља,  помогне да растеш  из силе у силу а свакако ћете пратити и моје скромне молитве јер сам са великом радошћу удостојен да обавим ову свету Тајну.

Великопосно Богослужење у Источном Чикагу

У четврту недељу часног поста, 26. марта 2017. године, у Цркви Св. Великомученика Георгија у Источном Чикагу служено је великопосно вечерње богослужење.

Вечерњем богослужењу присуствовао је надлежни Архијереј, Његово Преосвештенство Епископ новограчаничко-средњезападноамерички г. Лонгин заједно са многобројним свештенством из Чикашког намесништва и великим бројем верних како из локалне парохије тако и из околних цркава.

На Богослужењу је началствовао пензионисани свештеник о. Богдан Зјалић уз саслужење о. Луке Лукића, пароха при храму Св. Симеона Мироточивог у Ј. Чикагу, о. Саве Босанца, пароха при храму Св. Јована Крститеља у Белвуду, о. Илије Балаћа, духовника у манастиру Рођења Пресвете Богородице Њу Карлајл, о. Добривоја Милуновића, пароха при храму Св. Вмч. Георгија у Шерервилу, о. Алина Мунтеануа, пароха при храму Силазак св. Духа у Хобарту из помесне Румунске Цркве, о. Марка Матића, пароха при храму Св. Саве у Мерилвилу, о. Александра Новаковића, пароха при храму Св. Пророка Илије у Мерилвилу, и о. Владимира Ланга, пароха при храму св. Апостола Петра и Павла из С. Бенда. За певницом су појали о. Милош Весин, парох при храму Св. Архангела Михаила у Ленсингу и о. Николај Костур, парох при храму Св. Вмч. Георгија у Џолијету, који је на крају богослужења надахнуто беседио на оба језика. О. Николај се у беседи осврнуо на значај покајања као и на значај и улогу св. Јована Лествичника коме је посвећена ова недеља часног поста.

Чланови хора Корнелије Станковић предивно су одговарали на јектенијама. У пратњи Епископа Лонгина били су ипођакон Зоран Стојаковић и Ратко Тешановић студент богословског факултета Св. Сава из Либертвила.

Након богослужења сви присутни су се окупили у црквеној сали на трпези љубави коју су припремиле чланице Кола Српских Сестара при храму Св. Вмч. Георгија. После вечере све присутне поздравили су надлежни парох Александар Савић и председник црквено-школске општине г. Светко Балаћ.

Освећење крста у Нешвилу / The Blessing of the Cross in Nashville

У недељу сиропусну 26. фебруара на празник Светог Симеона Мироточивог по благослову Његовог Преосвештенства Епископа Новограчаничко Средњезападноамеричког Г. Лонгина свештеник Александар Вујковић уз присуство парохијана осветио је крст који ће бити постављен на новосаграђену куполу храма који је у фази реновирања и изградње. Овом приликом свештеник Александар се обратио верницима и истакао важност овог дана за нашу парохију јер обанвљајући овај храм ми обнављамо себе. Такође нагласио је да нам је Гопод подарио велики благослов да можемо градити цркву Божију и овај крст који данас освећујемо треба увек да нас подсећа на велику љубав Божију према нама, на Христово страдање и победу живота над смрћу. Радови на обнови храма Свете Петке су почели у новембру прошле године и обухватају комплетну обнову храма почевши од рушења спољних зидова и изгадње истих, рушења плафона и ојачавања кровне конструкције, изградње куполе, комплетних електричних инсталација, подних облога, како и осталих унутрашњих и спољашњих радова. Такође у току је израда и новог иконостаса у дуборезу а у плану је да се постојећа припрата поруши и сагради нова припрата са звоником.


On Cheese-Fare Sunday, February 26, on the holy day of St. Simeon Mirotocivi, and with the blessing of His Grace Bishop of New Grancancia and Midwest Diocese +Longin, parish priest Fr. Aleksandar Vujkovic blessed the cross which will be placed atop the newly constructed cupola of the church sanctuary. The liturgy with blessing of the cross was attended by the parishioners of St. Petka Nashville. Fr. Aleksandar reminded the parishioners that we’re also “remaking” ourselves in the process. Fr. Aleksandar commented that with God’s blessings we’re able to rebuild our new church and that the cross which we are blessing should always remind us of God’s love toward us and of Christ’s suffering and victory of life over death. The work on the church began in November 2016, beginning with the demolition of the outer walls, their replacement, and installation of new windows. The work also includes the removal of the sanctuary ceiling and its strengthening, the construction of the cupola, the complete installation of a new electrical system, the sanding and refinishing of the hardwood floor, as well as additional internal and external activities. Our new Iconostas is in the process of being carved out, and the plan also includes the addition of a front portal with belfry.