SOCA & SSF joint festival

From May 28th until May 30th 2010, SOCA and SSF festival was held jointly in Chicago after 47 years. His Grace Bishop Longin, together with His Eminence Metropolitan Christopher, attended the festive opening of the festival in the Old Holy Resurrection Cathedral at Palmer Square in Chicago. The next day at the parish hall of the Holy Resurrection Cathedral in Chicago, Bishop Longin attended the reception and addressed the multitude of people. This event truly demonstrated the unity of the two singing societies as well as of the two dioceses: of New Gracanica – Midwestern America and of Libertyville – Chicago.

Pentecost

On Sunday, May 23rd 2010, on the feast day of Pentecost, His Grace Bishop Longin served Holy Hierarchal Liturgy in the Church of the Holy Trinity in Saint Louis, MO. along with the parish priest Protopresbyter-stavrophor Radomir Ckautovic and the diocesan deacon Nikolaj Kostur. The parish celebrated its Slava on this day. After Divine Liturgy, Slava banquet was held in the parish hall, where a great number of parishioners and guests were present, including the diocesan dean for the Saint Louis area, Protopresbyter-stavrophor Petar Milosevic. After the banquet, the bishop spoke with the parishioners and then returned to the Chicago area in order to serve the second and third day of Pentecost in the Monastery of the Nativity of the Mother of God in New Carlisle, IN.

Прослављен Ава Јустин Поповић

На свом поподневном заседању 29. априла текуће године, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве једногласно је усвојио предлоге надлежних епархијских архијереја и унео у диптихе светих Православне Цркве имена блаженопочивших архимандрита Јустина Поповића, духовника манастира Ћелије код Ваљева (1894-1979), од сада преподобног Јустина Ћелијског, и Симеона Поповића, настојатеља манастира Дајбабе код Подгорице (1854-1941), од сада преподобног Симеона Дајбабског.
Литургијски спомен преподобног Јустина славиће се 1. јуна по старом календару (14. јуна по новом календару), а спомен преподобног Симеона празноваће се 19. марта по старом календару (1. априла по новом календару).
Свечано прослављење новоканонизованих угодника Божјих биће извршено на саборној светој архијерејској Литургији у следећу недељу, 2. маја, у Храму Светога Саве на Врачару, са почетком у 9 часова.
Преподобни и богоносни Оци наши Јустине и Симеоне, молите Бога за нас!

Епископ бачки Иринеј,
портпарол Светог Архијерејског Сабора

Београд, 29. април 2010. године

Освећена Црква Светог Николе у Кадахију

У суботу, 17ог априла 2010г. Епископ Лонгин је осветио ново обновљени храм Светог Николе у Кадахију. Храм је био оштећен у пожару, октобра 2008г. Структура храма је поправљена и обновљена, али уз то храм сада има и нове фреске које је урадио иконописац Филип Суботић, као и нови, резбарени иконостас увежен из Србије.
Парохија Светог Николе је захвална свима који су допринели обнављању, поготово Протопрезбитеру Џејмсу Докосу из Грчке Православне Митрополије који је за свој допринос добио архијерејску грамату од Епископа Лонгина.

Пасха – Васкрсење Христово

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ
О ВАСКРСУ 2010. ГОДИНЕ

И Р И Н Е Ј
ПО МИЛОСТИ БO|ЖJOJ
ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМ АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ – СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ НАЈРАДОСНИЈИ ВАСКРШЊИ ПОЗДРАВ:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Христос васкрсе из мртвих,
смрћу смрт уништи
и мртвима у гробовима живот дарова!

Поздрављајући вас, драга браћо и сестре, овим речима сверадосне и победоносне песме Васкрсења Христовог, подсећамо вас да је Васкрс темељ Цркве и извор вере и наде у нашем животу на земљи. Васкрс је печат и круна Божје љубави према овоме свету и човеку: „…Бог толико заволе свет да је Сина својега Јединороднога дао да нико ко верује у Њега не пропадне него да свако има живот вечни” (Јн 3, 16).
Васкрсење је библијска тајна, вековима скривана у недрима Старога Завета, а коначно објављена свету у Новом Завету – Васкрсењем Богочовека Исуса Христа из мртвих (Мт 28, 6).
У књигама многих старозаветних пророка наговештава се тајна Васкрсења, која се везује за долазак Месије. Велики пророк Исаија исповеда веру у лично и свеопште Васкрсење речима: „Оживеће мртви Твоји и моје ће мртво тело устати” (Ис 26, 19), и позива сав Израиљ да учествује у тој радости обећанога Васкрсења: „Пробудите се и певајте који стојите у праху, јер је Твоја роса, роса на трави, и земља ће изнедрити мртваце” (Ис 26, 19). Исто сведочи пророк Давид у својим Псалмима, повезујући тајну Васкрсења са доласком Месије. Он својим Псалмима потврђује да вера у Васкрсење јесте вера свих старозаветних праведника, чије душе Бог неће оставити у аду „нити ће дати да Свети Његов види трулост” (Пс 16, 10), указујући овим стихом на Првенца Васкрсења, Месију – Христа. И други пророци Старога Завета потврђују тајну Васкрсења. Пророк Илија васкрсава сина удовице у Сарепти сидонској (1. цар 17), наговештавајући тим чудом да ће се реалност Васкрсења проширити на све народе на земљи (Лк 4, 26). У Књизи пророка Језекиља дата је потресна праслика свеопштег Васкрсења из мртвих. Пророк Језекиљ види, Духом Божјим надахнут, оживљавање људских костију из праха земаљског, које ће се збити на крају историје и пре свеопштег Суда Божјег: „Тада ми рече: пророкуј за те кости, и кажи им: сухе кости, чујте реч Господњу! Овако говори Господ Господ овим костима: гле, ја ћу метнути у вас дух и оживећете” (Јез 37, 4–5).
У Новом Завету, можемо слободно рећи, Васкрсење је почетак и крај, алфа и омега (Отк 1, 8), јер се оно поистовећује са вером у Христа: „Ја сам васкрсење и живот; ко верује у мене, ако и умре живеће” (Јн 11, 25). Веровати у Христа значи веровати у Васкрсење. Сва
чудеса и знамења записана у књигама Новог Завета дешавају се на Христовом путу ка Голготи и Васкрсењу. Јеванђелски опис васкрсења Јаирове кћери (Мт 9, 18–26) и сина јеврејске удовице (Лк 7, 12–15), а посебно васкрсење Четверодневног Лазара у Витанији (Јн 11, 5–46), потврђују истину да Христос јесте Васкрсење и Живот. Он је дошао на овај свет да нам дарује Васкрсење, како и појемо у ове дане на васкршњим богослужењима. Не нешто друго – нити ишта мање! Господ нам није донео нову философију, или нову етику, већ нови живот, који нам је дарован као залог Васкрсења у светој тајни Крштења (Гал 3, 27). Господ Христос се на Голготи принео као непорочна Жртва за све и сва, како исповедамо и предокушамо у централном делу Литургије Цркве, причешћујући се Телом и Крвљу „ради нас Распетога и Васкрслога Христа”. Христос је пасхално Јагње Новога Завета. Он је Својим Крстом и тридневним Васкрсењем коначно и савршено потврдио да Он и јесте Месија и Спаситељ света и да „нема другог имена на земљи којим бисмо се могли спасти” (Дап 4, 12).
Свети апостол Павле, говорећи о Васкрсењу Христовом, каже: „Ако Христос није устао, узалуд је вера наша, (…) али заиста је Христос устао из мртвих, те постаде Првенац оних који су умрли” (1. Кор 15, 17–20). Свети апостол Павле је грчким философима и мудрацима проповедао о „непознатом Богу” (Дап 17, 23), говорећи им управо о Христовом Васкрсењу из мртвих. Христова победа над смрћу је потврда истинитости Његовог Божанства. Због тога се свети апостоли у Јеванђељу називају „сведоци Васкрсења Христовог” (Дап 1, 22). Истином о Христу и Васкрсењу, апостоли су покорили „древни горди Рим” и „галилејски, а не аристотеловски” пронели благовест о Христу Спаситељу са краја на крај васељене (Рим 10, 18). Двехиљадугодишња историја Цркве, рођене Духом Светим на дан Педесетнице, а утврђене помоћу проповеди апостолâ и Отаца, највећи је и најбољи доказ да је Васкрсли Господ са нама и да ће бити са нама „у све дане до свршетка века” (Мт 28, 20).
Сећајући се ових јеванђелских сведочанстава и истине о Васкрслом Господу нашем Исусу Христу, „у коме живимо, крећемо се и јесмо” (Дап 17, 28), пастирском бригом руковођени, позивамо вас, децо наша духовна, да исповедате и чувате своју веру у Васкрсење, не речима већ животом и делима. Уз то, свето Јеванђеље нас опомиње да се клонимо „парасинагога”, што значи засебних окупљања секташког типа, као и лажних пророка и учитеља, јер они „долазе у оделу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви” (Мт 17, 15). Чувајмо наше православно Предање наслеђено од апостолâ и светих Отаца,
Светога Саве и светог Симеона Мироточивог. Свети Сава је над мироточивим моштима свог оца измирио завађену браћу, позвавши тиме и све нас да увек и свагда живимо у братској љубави и слози.
Поздрављамо нашу браћу и сестре, нашу духовну децу, на Косову и Метохији. Поздрављамо их крсноваскрсним поздравом, видећи како свештенство и верни народ Божји у миру и љубави, смирењу и послушности, похађа своје храмове и светиње, учествује у богослужењу и причешћује се божанским Тајнама Христовим у ове свете и спасоносне дане Христовог усхођења у Јерусалим да победи смрт и отвори свима нама врата Васкрсења и живота вечног. Владика Атанасије, Епископ који по одлуци нашега Патријарха и Светог Синода привремено замењује епископа Артемија, посећује народ и светиње широм Косова и Метохије и, у слози и једномислију са свештенством и народом, служи од царског Призрена на југу, широм Метохије до Велике Хоче и Пећи, и од подножја Шаре, преко Косовског Поморавља до Новог Брда и Митровице и до подножја Копаоника на северу. Хвала Богу, наш народ је решен да на овом светом олтару стоји и опстоји, верујући у Крст и Васкрсење Христово и наше, чувајући се неслоге и не збуњујући се причама које не воде очувању вере и духовног и националног идентитета.
Зна наш народ шта значи држати се здравих речи Господњих и непатвореног учења о побожности, а шта, опет, значи и куда води залудно препирање, „од чега настаје завист, свађа, хуљења, лукава подозрења, празна надмудривања људи изопаченог ума и лишених истине, који мисле да је побожност извор добитка” (1. Тим 6, 3 – 5). У обновљеним светињама узноси се заједничка молитва свештенства и народа: „Сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо!” Једним устима и једним срцем пева се молитва јединства вере и заједништва Духа Светога, на славу Сабора Свете Тројице и очување православне црквено-народне саборности.
Молимо се Богу да се, молитвама Светога Саве и светога цара Лазара, врати мир и слобода на наше страдално Косово, нашу духовну колевку и наш Јерусалим, тамо где су наше највеће светиње, које су бисери православне културе и свеукупне хришћанске баштине.
Обраћамо се и пуноћи нашег благочестивог народа који живи у отаџбини и расејању, да живи и радује се Васкрсењу Христовом. Васкрсење нас позива да чувамо јединство своје свете Цркве и да никада своје земаљске интересе не претпостављамо интересу Заједнице и свеопштег добра. Свети апостол Павле нас упозорава да не будемо „тврдоврати и непокорни” (Тим 1, 9), оживљујући „старе ране” већ зацељених подела на телу наше светосавске Цркве. Живимо, отуда, у јединству наше Мајке Цркве и у љубави и слози једни са другима, чувајући, по речима поменутог Апостола народâ, „јединство Духа свезом мира” (Еф 4, 3).
У ово време Васкрса, Црква увек истиче вредност и светињу људског живота, од зачећа па до потпуног сазревања сваке непоновљиве и боголике људске личности, противећи се било каквом облику насиља над њима. На то нам указује не само заповест Божја: Не убиј! (Изл 20, 13) већ, још много више, Васкрсење Христово, јер нам оно открива најдубљи смисао стварања и постојања света и човека, а то је спасење „свих и свега” у Христу Распетом и Васкрслом (1. Кор 1, 23).
Данашњи човек, обремењен бригама овога света и заслепљен себичним потрошачким менталитетом, избегава да се суочи са тајном живота и смрти. „Проклета питања” којима су се бавили великани људског духа, попут Достојевског и многих других, у наше време немају много следбеника. Сведоци смо, напротив, да све више долази до изражаја „цивилизација смрти”. Многе светске религије, па и философија и уметност нашег доба, прихватају, по речима оца Александра Шмемана, „измирење са смрћу”. Смрт је, по њима, једина реалност, почетак и крај свега. Црква Христова тврди и сведочи управо супротно. Црква исповеда и проповеда најдубље достојанство и светињу људског живота, верујући у Васкрсење Христово, којим је побеђен наш највећи и последњи непријатељ, а то је смрт (1. Кор 15, 26).
Велики руски старац Серафим Саровски је све своје посетиоце увек поздрављао речима: „Радости моја, Христос васкрсе!”, показујући тиме да Црква Христова и њени светитељи живе у реалности Васкрсења. Дај Боже да и ми будемо сведоци те истине и да у нашим душама и на нашим лицима непрестано блиста радост Васкрсења – она радост која се могла видети на лицу недавно упокојеног светогорског старца Јосифа Ватопедског, који се, супротно законима биологије, упокојио са осмехом на лицу.
Поздрављајући вас, браћо и сестре, још једном
најрадоснијим васкршњим поздравом, позивамо вас све да живите у љубави према Богу и ближњима, ходећи тако путем који води у вечни живот. Живећи тако, постаћемо и бићемо синови и кћери Васкрсења.

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!
ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Дано у Патријаршији Српској у Београду,
о Васкрсу 2010. године.

Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом Христом:

Архиепископ пећки,
Митрополит београдско-карловачки и
Патријарх српски ИРИНЕЈ
Митрополит загребачко-љубљански ЈОВАН
Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ
Митрополит либертивилско-чикашки ХРИСТОФОР
Митрополит дабробосански НИКОЛАЈ
Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
Епископ зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ
Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
Епископ будимски ЛУКИЈАН
Епископ канадски ГЕОРГИЈЕ
Епископ банатски НИКАНОР
Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
Епископ источноамерички МИТРОФАН
Епископ жички ХРИЗОСТОМ
Епископ бачки ИРИНЕЈ
Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
Епископ рашко-призренски АРТЕМИЈЕ
Епископ бихаћко-петровачки ХРИЗОСТОМ
Епископ осечко-пољски и барањски ЛУКИЈАН
Епископ средњоевропски КОНСТАНТИН
Епископ западноевропски ЛУКА
Епископ тимочки ЈУСТИН
Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
Епископ шумадијски ЈОВАН
Епископ славонски САВА
Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
Епископ милешевски ФИЛАРЕТ
Епископ далматински ФОТИЈЕ
Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ
Епископ ваљевски МИЛУТИН
Епископ западноамерички МАКСИМ
Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
Епископ аустралијско-новозеландски ИРИНЕЈ
Епископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕ,
Администратор Епархије рашко-призренске
Викарни Епископ хвостански АТАНАСИЈЕ
Викарни Епископ јегарски ПОРФИРИЈЕ
Викарни Епископ липљански ТЕОДОСИЈЕ
Викарни Епископ диоклијски ЈОВАН
Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ

ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:
Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
Епископ брегалнички и мјестобљуститељ
Епархије битољске МАРКО
Викарни Епископ стобијски ДАВИД

Лазарева Субота и Врбица

На Лазареву Суботу после Литургије је следила литија до језера где су освећене и подељене врбове гране. У недељу, врбице су освећене и подељене у храму.
Ове године, као и прошле, у манстирској сали је организовано фарбање ускршњих јаја, и на Лазареву Суботу и на Врбицу. Преко седамдесеторо деце је учествовало у украшавању јаја.
Захваљујемо се породицама Фица и Хаусер за прилог врбових грана а исто тако и свима који су помогли са фарбањем јаја, породици Фица и тинејџерима Српске Школе у Манастиру Нова Грачаница.

Fr Justin Popovic canonized

On its afternoon session of April 29 of this year, the Holy Assembly of Bishops of the Serbian Orthodox Church unanimously adopted recommendations of the competent diocesan bishops and entered into dyptichs of the saints of the Orthodox Church names of the blessed repose of archimandrite Justin Popovic, geront of the monastery Celije near Valjevo (1894-1979), from now  Venerable Justin of Celije, and Simeon Popovic , prior of the monastery Dajbabe near Podgorica (1854-1941), from now Venerable Simeon of Dajbabe.

Liturgical memory of Venerable Justin will be celebrated on June 1, according to the Julian calendar (June 14, according to the Gregorian calendar), a memory of Venerable Simeon will be celebrated on March 19 according to the Julian calendar (April 1, after the Gregorian calendar).

The formal celebration of the newly canonized saints will be performed at the Holy Hierarchal Liturgy on the following Sunday, May 2, at the St Sava Cathedral in Vrachar, commencing at 9am.

Venerable and God-bearing Our Fathers Justin and Simeon, pray God for us!

Bishop Irinej of Bachka,

spokesman of the Holy Assembly of Bishops

Belgrade, April 29, 2010

source: spc.rs

St. Nikola Church in Cudahy, WI consecrated

On Saturday, April 17th, Bishop Longin, along with a great number of clergy from our diocese, as well as from other jurisdictions, re-consecrated the newly restored Church of Saint Nikola in Cudahy, WI. The church was damaged in a fire in October of 2008 and restorations were just completed recently. Along with the structural restoration, the church now also has new frescoes, done by iconographer Filip Subotic, and a new, carved wood iconostas which was delivered from Serbia.
St Nikola parish is grateful to all who contributed toward the restoration of the church, and among the first to Fr James Dokos of the Greek Orthodox Church who was awarded a special Gramata of Recognition by His Grace Bishop Longin.

Pascha – the Resurrection of Christ

The Serbian Orthodox Church to her spiritual children at Pascha, 2010

I R I N E J

By the grace of God
Orthodox Archbishop of Pec, Metropolitan of Belgrade-Karlovci and Serbian Patriarch, with the all the Hierarchs of the Serbian Orthodox Church – to all the clergy, monastics, and all the sons and daughters of our Holy Church: grace, mercy and peace from God the Father, and our Lord Jesus Christ, and the Holy Spirit, with the joyous Paschal greeting:

CHRIST IS RISEN!
INDEED HE IS RISEN!

“Christ is risen from dead,
trampling down death by death and
upon those in the tombs bestowing life.”
(Paschal troparion)

In greeting you, dear brothers and sisters, with the words of this all-joyous and victorious hymn of Christ’s Resurrection, we would remind you that the Resurrection is the foundation of the Church and the source of faith and hope in our life on earth. Christ’s Resurrection is the seal and crown of God’s love toward this world and man: “…For God so loved the world that He gave His only begotten Son, that whoever believes in Him should not perish but have everlasting life.” (John 3:16)

The Resurrection is a Biblical mystery, for centuries hidden in the bosom of the Old Testament only to finally be proclaimed to the world in the New Testament – with the Resurrection from the dead of the God-Man Jesus Christ. (cf. Matthew 28:6)

The mystery of the Resurrection connected with the arrival of the Messiah is foreshadowed in the books of many prophets of the Old Testament. The great Prophet Isaiah confesses belief in the personal and general Resurrection with words: “The dead shall rise up, and those in the tombs shall arise,” (Isaiah 26:19) and calls all Israel to participate in that joy of the promised Resurrection: “Rise and sing all ye in the earth, for your dew is a healing for them, but the land of the ungodly shall come to an end.” (Isaiah 26:19) The Prophet David witnesses to the same in his psalms by connecting the mystery of the Resurrection with the arrival of the Messiah. With his psalms he affirms that faith in the Resurrection is the faith of all the righteous ones from the Old Testament, whose souls God would not leave in Hades, “For you will not abandon my soul to Hades, nor allow Your Holy One to see corruption,” (Psalm 15:10) directing us with this verse toward the First Resurrected One, the Messiah – Christ. And other prophets from the Old Testament affirm the mystery of the Resurrection. The Prophet Elijah resurrects the son of a widow in Zarephath of Sidon (3 Kings 17), foreshadowing with that miracle that the reality of the Resurrection will spread to all nations on earth (cf. Luke 4:26). The book of Ezekiel gives us a moving prefiguration of the general resurrection. The holy Prophet Ezekiel, inspired by the Holy Spirit of God, sees the bringing back to life of human bones from the dust of the earth, bones which will be gathered at the end of history and right before the General Judgment of God: “Then He said to me, ‘Prophesy to these bones and say to them, O dry bones, hear the word of the Lord. Thus says the Lord to these bones: Behold, I will bring the Spirit of life upon you.’” (Ezekiel 37:4-5)

In the New Testament we can truly say that the Resurrection is the beginning and the end, the alpha and the omega (cf. Revelation 1:8), for it is identified with faith in Christ: “I am the resurrection and the life. He who believes in Me, though he may die, yet he shall live” (John 11:25). To believe in Christ means to believe in the Resurrection.

All the miracles and signs described in the books of the New Testament happen on Christ’s way to Golgotha and the Resurrection. The Gospel description of Jairus’ daughter’s resurrection (cf. Matthew 9:18-26) and that of the widow’s son (cf. Luke 7:12-15), and especially of the resurrection of the four-day-dead Lazarus in Bethany (cf. John 11:5-46), affirm the truth that Christ is the Resurrection and the Life. He came into this world to give us Resurrection, as we sing during these holy days in the resurrection services. Neither something else – nor anything less! Our Lord did not bring a new philosophy, nor new ethics; rather He brought us new life, which He granted to us as a pledge of the future Resurrection in the holy mystery of Baptism. (cf. Galatians 3:27) The Lord Jesus Christ offered Himself on Golgotha as an unblemished Sacrifice on behalf of all and for all, as we confess and experience in the central part of Liturgy of the Church, as we commune of the Body and Blood of “Christ Crucified and Resurrected for us.” Christ is the paschal Lamb of the New Testament. By His Cross and His Resurrection on the third day He finally and perfectly showed that He is the Messiah and Savior of the world and “that there is no other name on earth by which we could be saved.” (cf. Acts 4:12)

The Holy Apostle Paul when speaking of Christ’s Resurrection said: “If Christ is not risen our faith is in vain…, but Christ is risen and has become the First-born of the dead.” (I Corinthians 15:17-20) The Holy Apostle Paul preached to Greek philosophers and wise men about “the unknown God” (cf. Acts 17:23), telling them particularly about Christ’s Resurrection from the dead. Christ’s victory over death is the affirmation of the truthfulness of Christ’s Divinity. That is why in the Gospel the holy apostles are called “witnesses of Christ’s Resurrection.” (cf. Acts 1:22) By the truth about Christ and His Resurrection, the apostles conquered “ancient arrogant Rome” and “as Galileans rather then Aristotelians” they proclaimed the news about Christ the Savior from end to end of the universe. (Romans 10:18) The two thousand years of the Church’s history, born on the day of Pentecost by the Holy Spirit, and affirmed by the preaching of the Apostles and Holy Fathers, is the greatest and the best proof that the Resurrected Lord is with us and that He will be with us “always, to the end of the age.” (Matthew 28:20)

Remembering these Gospel testimonies and the truth about our Resurrected Lord Jesus Christ, “in whom we live, move and exist” (Acts 17:28), guided by pastoral concern, we call upon you, our dear spiritual children, to confess and safeguard your faith in the Resurrection, not only with words, but with your life and works. In this regard, the Holy Gospel admonishes us to avoid “parasynagogues”, that is to avoid sectarian-type separatism and gatherings as well as false prophets and teachers, for they “come to you in sheep’s clothing, but inwardly they are ravenous wolves” (Matthew 7:15). Let us safeguard our Orthodox Tradition inherited from the Apostles and the Holy Fathers, from Saint Sava and Saint Simeon the Myrrhflowing. St. Sava, before the myrrhflowing relics of his father, brought peace between his two feuding brothers, and with that he called us to always and everywhere live in brotherly love and unity.

We greet our brothers and sisters, our spiritual children, in Kosovo and Metohija. We greet them with a greeting of the Cross and Resurrection, seeing how the clergy and faithful people of God attend their church and holy shrines in peace and love, tranquility and obedience, participate in the services and partake of the Divine Mysteries of Christ in these holy and saving days of Christ’s ascent to Jerusalem to conquer death and open the door of Resurrection and life eternal to all of us. Bishop Atanasije, who per the decision of our Patriarch and the Holy Synod is temporarily substituting for Bishop Artemije, is visiting our faithful and the holy shrines throughout Kosovo and Metohija, and in unity and oneness of mind with the clergy and faithful serves from royal Prizren in the south, throughout Metohija to Velika Hoca and Pech, and from the foothills of Shara through Kosovo Pomoravlje to Novo Brdo and Mitrovica, to the foothills of Kopaonik in the north. Thank God, our people are resolved to stay and exist on this holy altar, believing in the Cross and Resurrection of Christ and our own resurrection, always safeguarding themselves from disunity and ill-conceived confusing stories that do not lead to the safeguarding of the faith and of the spiritual and national identity.

Our faithful know what it means to hold fast to the healthy words of our Lord and to sound pious teachings, and, on the other hand, they also know what futile arguing means, “from which comes envy, strife, reviling, evil suspicions, useless wrangling of men of corrupt minds and destitute of the truth, who suppose that godliness is a means of gain.” (I Timothy 6:3-5) In rebuilt holy shrines prayers are offered in one mind and heart by our clergy and people: “Commending ourselves and each another and our whole life to Christ our God!” With one mouth and one heart a prayer of unity in the Faith and in the communion of the Holy Spirit is being sung to the glory of the Union of the Holy Trinity and to the safeguarding of the Orthodox conciliarity of church and people.

We pray to God that, through the prayers of Saint Sava and Saint Tsar Lazar, peace and freedom are returned to our suffering Kosovo, our spiritual cradle and our Jerusalem, the place of our greatest holy shrines, which are pearls of Orthodox culture and the common treasure of all Christendom.

We also exhort all our pious people living in our homeland and elsewhere to live and rejoice in Christ’s Resurrection. The Resurrection calls us to safeguard the unity of our Holy Church and that we never subjugate our Community and our common interests to earthly interests. The Holy Apostle Paul calls and admonishes us not to be “lawless and insubordinate” (cf. I Timothy 1:9), bringing to life “old wounds” of already healed divisions of the body of St. Sava’s Church. Let us then live in the unity of our Mother Church and in love and unity with one another, preserving according to the words of the already-mentioned apostle to many nations, “the unity of the Spirit in the bond of peace.” (Ephesians 4:3)

At this time of the Resurrection, the Church always stresses the value and holiness of human life, from the beginning of conception to the full maturity of every unique and God-like human person, objecting to every form of violence against them. To this end, we are not only reminded by God’s command: Do not kill! (Exodus 20:13), but even more so by the Resurrection of Christ, because it reveals to us the deepest meaning of creation and of the existence of the world and man, which is the salvation “of all and everything” in the Crucified and Resurrected Christ. (cf. I Corinthians 1:23)

Today’s man, plagued with worries of this world and blinded by a selfish consumer mentality, avoids the encounter with the mystery of life and death. “Cursed questions” which great human minds like Dostoyevsky and many others have dealt with in our time, do not have many inquirers. We are witnesses, unfortunately, that the “civilization of death” is becoming more and more apparent. Many worldly religions and even the philosophy and art of our time are embracing, according to the words of Father Alexander Schmemann, “peacemaking with death”. Death is, according to them, the one reality, the beginning and end of the world. The Church of Christ affirms and witnesses exactly the opposite. The Church confesses and preaches the deepest dignity and sanctity of human life, believing in Christ’s Resurrection which triumphs over our greatest and last enemy, which is death. (cf. Corinthians 15:26)

A great Russian elder Saint Seraphim of Sarov would greet all his visitors with these words: “My joy, Christ is Risen!”, with this greeting showing that the Church of Christ and her saints live in the present reality of the Resurrection. May God grant that we too may become witnesses of that truth and that the joy of the Resurrection may shine forth in our souls and our faces – that joy which was seen on the face of the recently departed Athonite elder Joseph of Vatopedi, who contrary to the laws of biology, departed with a smile on his face.

Greeting you all, our brothers and sisters, we call you to live in love toward God and your neighbors, walking the path that leads to life eternal. Living in such a way, we will become and we will be sons and daughters of the Resurrection.

Christ Is Risen!
Indeed He Is Risen!

Given at the Serbian Patriarchate in Belgrade at Pascha 2010.
Your prayerful intercessors before the Risen Lord:

Archbishop of Pec,
Metropolitan of Belgrade-Karlovci and
Serbian Patriarch IRINEJ
Metropolitan of Zagreb and Ljubljana JOVAN
Metropolitan of Montenegro and the Coastlands AMPHILOHIJE
Metropolitan of Libertyville-Chicago CHRISTOPHER
Metropolitan of Dabro-Bosna NIKOLAJ
Bishop of Sabac LAVRENTIJE
Bishop of Zvornik-Tuzla VASILIJE
Bishop of Srem VASILIJE
Bishop of Banja Luka JEFREM
Bishop of Budim LUKIJAN
Bishop of Canada GEORGIJE
Bishop of Banat NIKANOR
Bishop of New Gracanica – Midwestern America LONGIN
Bishop of Eastern America MITROPHAN
Bishop of Zica CHRYSOSTOM
Bishop of Backa IRINEJ
Bishop of Great Britain and Scandinavia DOSITEJ
Bishop of Ras and Prizren ARTEMIJE
Bishop of Bihac and Petrovac CHRYSOSTOM
Bishop of Osijek and Baranja LUKIJAN
Bishop of Central Europe CONSTANTINE
Bishop of Western Europe LUKA
Bishop of Timok JUSTIN
Bishop of Vranje PAHOMIJE
Bishop of Sumadija JOVAN
Bishop of Slavonia SAVA
Bishop of Branicevo IGNATIJE
Bishop of Milesevo FILARET
Bishop of Dalmatia FOTIJE
Bishop of Budimlje and Niksic JOANIKIJE
Bishop of Zahumlje and Hercegovina GRIGORIJE
Bishop of Valjevo MILUTIN
Bishop of Western America MAXIM
Bishop of Gornji Karlovac GERASIM
Bishop of Australia and New Zealand IRINEJ
Retired Bishop of Zahumlje and Hercegovina ATANASIJE,
Administrator of Raska and Prizren Diocese
Vicar Bishop of Hvostno ATANASIJE
Vicar Bishop of Jegar PORFIRIJE
Vicar Bishop of Lipljan TEODOSIJE
Vicar Bishop of Dioclea JOVAN
Vicar Bishop of Moravica ANTONIJE
THE ARCHDIOCESE OF OCHRID
Archbishop of Ochrid and Metropolitan of Skoplje JOVAN
Bishop of Polos and Kumanovo JOAKIM
Bishop of Bregal and locum tenens of the Diocese of Bitolj MARKO
Vicar Bishop of Stobija DAVID

[Path of Orthodoxy translation]

Lazarus Saturday and Palm Sunday

On Lazarus Saturday, Divine Liturgy was followed by the procession from the church to the lake where willow branches were blessed and distributed. On Palm Sunday, the blessing and distributing of the willow branches were done in the church.
This year, as well as the last, we had the egg dying – pysanka workshop at the monastery hall. Over 70 children participated. We thank everyone who helped and contributed over these two days – the Fitza and Hausser families for donating the pussy willow branches and also the Fitza family for setting up the pysanka workshop and all the New Gracanica teenagers who helped with the egg coloring.